Mama je rekla svoje

3

Znači on je taj tajanstveni slavljenik koji je toliko želeo da ostane anoniman. Pa, Nevena Marković će se pobrinuti da mu ovaj rođendan zauvek ostane u sećanju. 

U tom trenutku mi telefon zapišti u znak obaveštenja da sam dobila poruku. Odlično sam znala ko je tu poruku poslao. Zapravo, čak sam se i navikla na njegove poruke. Dobijam ih barem petnaest dnevno. Mada, i dalje nisam uspela  da saznam odakle mu moj broj. Uostalom, kao da je to bitno. On je najmoćniji čovek u ovom gradu, nije mu problem da nabavi jedan broj mobilnog telefona. Čisto iz  znatiželje uzimam telefon da vidim šta je sad smislio. Pitam se kako on može da vodi onu firmu. Iskreno, meni se čini da on nije baš neki uračunljiv lik.

Čujem da si prihvatila moj poklon. Lepo, polako napredujemo.

Na ovo se nasmejem. Ne znaš ti još ko je Nevena Marković.

Da, prihvatila sam. Ali nisi mi ispunio želju.

Otkucam poruku i pošaljem, a onda pozovem Jelenu. Jelena je moja najbolja prijateljica i druga pevačica u našem bendu. Kratko joj kažem da dođe, da ćemo se zajedno spremiti za nastup i da ne pita ništa više.  Napomenem joj i da ponese one svoje ubistvene crvene štikle sa vrtoglavom petom. Usput u svojoj glavi razvijam plan uz pomoć kojeg ću gospodinu Milošu Antiću ovaj rođendan učiniti nezaboravnim. U mom razmišljanju me prekine zvuk mog mobilnog telefona. Još jedna poruka.

Šta, trebaju ti i cipele uz haljinu? Ako treba, samo kaži, rešićemo to!

Bože, koja budala! Zar on stvarno misli da sam ja takva devojka? Doduše, ne mogu mnogo ni da ga krivim, verovatno je navikao na takve gospođice.

Ha ha, jako smešno... Nije to.

Odgovaram. I čini mi se da nisam ljudski ni stisnula "pošalji", već mi je stigao odgovor. Ponovo se pitam, radi li taj čovek išta drugo osim što mene smara svojim glupim porukama?

Pa šta je onda?

Moja želja je da onom dečku uplatiš novac koji je neophodan za operaciju njegove sestre.

Šaljem mu odgovor, a u sebi molim Boga da pristane. Ta devojka ima pravo na život. Ne zaslužuje da umre tako mlada. Ni njeni najmiliji ne zaslužuju da ostanu  bez ćerke, sestre, prijateljice ili devojke na onaj način na koji sam ja ostala bez svog oca. 

Kojem dečku?

E, kakav mi je on šef, kad uopšte ne vodi računa o svojim radnicima?! Besno tipkam odgovor, a u  sebi se već smejem njegovoj faci kad vidi rezultat mog paklenog plana.

Onom što mi je svaki dan, protekle dve nedelje, donosio poklone od tebe.

Otkucam odgovor i kad pritisnem "pošalji" čujem zvono na vratima. Sigurno je Jelena došla.

Otvaram vrata i tamo me dočea uzbuđena i nasmejana Jelena. Dobro zna da kad je ja ovako zovem, to znači da sam nešto smislila. Pustim je u stan, a ona odmah opušteno ode u kuhinju i već sad znam da će moja zaliha slatkiša dobro nastradati. Ta devojka može da jede šta god, kad god želi i koliko god želi, a opet je mršavija od mene.

Taaman i ja krenem u kuhinju, kad čujem da mi u džepu zvoni telefon. I pre nego što sam pogledala znala sam da je to odgovor od onog ludaka. U sebi se ponovo pomolim da pristane, pa tek onda pogledam poruku.

Uplatiću.

Čitam poruku i imam osećaj kao da mi je ogroman kamen pao sa srca. Ali... Za njom stiže još jedna poruka. Jao, Nevena, do sad si trebala da naučiš da je Miloš Antić čovek sa milion mana.

Pod jednim uslovom.

Znala sam, tačno sam znala da će se ovo desiti! Zna da ću pristati na bilo šta, samo da uplati novac za tu devojku i dobro to koristi. Zna da ja taj novac nikad ne bih mogla da imam. U šta sam se ja to uvalila?!