Djeca // Luka Jović

ii

Loredana Jurišić

Ima li išta gore od buđenja ujutro? Da, da ima. Buđenje ujutro uz glupi alarm. Proklet bio on i onaj koji ga izmisli.

Teškog srca sam se ustala iz kreveta i otvorila prozor da se pokušam barem malo razmantati. Odmah sam se uputila put kuhinje kako bih stavila vodu za kavu, a tek sam onda otišla u wc i obavila sve što sam trebala. Vratila sam se u kuhinju, napravila kavu i doručak, a pod doručak mislim pahuljice s jogurtom, jer kome normalnome se da raditi išta kompliciranije u šest i pol ujutro?

Kad sam pojela, vratila sam se u sobu i moram reći, krevet mi je i ovako neuredan bio jako primamljiv. Ali na moju žalost, morala sam se obući. Iz ormara sam izvukla neke jeans hlače i crnu majicu koja mi je prva pala pod ruku. Ponovno sam morala napustiti svoj raj te sam u kuhinji prebacila torbu preko ramena u kojoj je već bio novčanik i još sam u nju ubacila mobitel, na oči nabila naočale i zgrabila ključeve.

Iako imam auto, poklon mame i tate za osamnaesti rođendan, kafić u kojem radim je blizu, pa idem pješice. U uši sam stavila slušalice, ali nisam raspalila glazbu kako bih ja to inače napravila da mogu čuti auta koja voze.

Iskreno, nisam očekivala da ću čuti nekoga kako me doziva, a još manje da ću vidjeti osobu koja je izustila moje ime.

Luka Jović

Ja ne mogu vjerovati. Nakon svih ovih godina je vidim. Moje mašte su postale stvarnost. Od sada idem svake nedjelje u crkvu. Bože hvala ti što si mi uslišio molitve!

,,Loredana!'' nisam si mogao pomoći. Ne smijem je ponovno izgubiti.

Mogu reći, iznenađenje na licu joj se moglo pročitati sa kilometra. Blago se okrenila prema meni, a ja sam već krenuo hodati prema njoj.

,,Luka?'' je jedino što sam čuo prije nego što sam je privukao u zagrljaj koji mi je odmah uzvratila. Osjetio sam suze u očima. Kako mi je samo nedostajala.

Grlili smo se, ne znam ni ja koliko, možda deset sekundi, možda deset minuta, ali kada smo se razdvojili vidio sam suze i u njenim očima.

,,Kako si mi falija.''

,,I ti meni.''

,,Di si se uopće uputio najranije ujutro?'' ha lutko, mogu i ja to tebe pitati.

,,A gdje si ti?''

,,Na posa, a di vi idete gospodine misteriozni?'' a što to radiš da moraš ovako rano na posao u subotu?

,,Po kavu, umrijet ću.'' što je i istina. Večeras putujemo natrag za Madrid, a bez kave ću ubiti sve one dosadnjake.

,,Radin ti ja u kafiću, oćeš sa mnom?'' eto još najbolje da neću. Nisam te vidio tri godine još i da propustim kavu s tobom.

,,Može.''

-----------------------------------

Nismo puno hodali do kafića, blizu je hvala Bogu. Još mi je samo trebala jutarnja šetnja od deset kilometara. Ne hvala. Smjestio sam za šank kako bismo mogli pričati kao normalni ljudi. 

,,Onda, studiraš pravo ili si promijenila odluku?'' upitao sam pokušavajući započeti nekakav razgovor.

,,Nema nikakve promjene, četvrta sam godina,'' odgovorila je, a zatim nastavila: ,,a kod tebe? Šta ima novoga?''

,,A vidiš, transfer, dobio sam sina.'' rekao sam sa smiješkom i otpio gutljaj kave.

I ona se blago nasmiješila: ,,Znan, vidila san na internetu. Čestitan.''

,,Hvala.'' odgovorio sam joj, a zatim je nastao muk. Ona se bavila šankom, a ja nisam izdržao da je ne pitam: ,,Zašto mi se nisi javljala? Blokirala si me na svemu.''

Duboko je udahnula i naposljetku rekla: ,,Mislila san da će mi tako biti lakše, ako te totalno izbacim iz života bol neće biti tako jaka.''

Već sam osjetio krv kako mi ključa, ali sam ostao smiren. ,,A jesi li ikako pomislila na mene? Kako se ja osjećam? To ti nije bilo bitno?''

,,Da je!'' blago je uzviknula. ,,Nisan ti se javljala da bi tebi bilo lakše. Nisan tila bit distrakcija.''

,,Ti nikad nisi niti ćeš ikada biti distrakcija. Voljeli smo se Bože sveti!'' već sam polako gubio živce.

Bacila je krpu kojom je brisala šank i šutjela. Tek je nakon nekog vremena progovorila: ,,Dobro, šta je bilo bilo je. Da se nije ovako odvilo ne bi sada imao sina.''

,,Tko zna, možda i bih, ali bi mu ti bila majka.''

,,Luka, ajmo ne. Tila bi da zajedno provedemo vrimena ko stari prijatelji, bez svađa ili bilo kakvih prepirki.''

,,Ali lutko, mi nikada nećemo biti samo stari prijatelji. Dobro znamo da smo puno više.''

--------------------------------------------

S jedne strane bi sad tila napisat cilu knjigu, a sa druge bi čitala tuđe.

Uživajteeeee <3

-Dalmošica