Cudakinja

Put

"Aaaaa moja glavaa!!" vikala je Lucy niz hodnik dok je hodala prema kupatilu
"Cutiii Lucy! Sta ti je? Nismo ti mi krivi sto si sinoc popila boga oca.." vikala sam na nju iz Dominicove sobe
"Koliko je sati?" upitao je Dominic
Malo sam se pridigla i dohvatila svoj telefon sa poda
"Pola tri je." odgovorila sam i vratila glavu u jastuk, Dominic prebaci ruku preko mog struka i povuce me blize sebi te me jos jace stegne.
"Ajmo golupcici, kafa, dorucak." Pogledamo u Lucy na vratima i ja se nasmejem.
"Treba mi brufen, mozda dva, mozda tri." pogledala je u nas i zakolutala oci te sisla u kuhinju
Dom i ja smo ustali i sisli za njom u kuhinju. Seli smo za sto i uzeli kafu. Lucy je sedela preko puta mene kao zombi i ispijala ogromnu solju kafe. Pogledam u nju pa u Dominica te se nasmesim.
"Steta Lucy."
"Sta je steta?"
"Pa neces moci posle sa mnom u soping."
"Sta bre necu moci?! Idem da se obucem, sacekaj me tu!" skoci sa stolice i otrci uz stepenice
"A sto je sad mucis?" nasmejano me upita Dom
"Pa taman da se otrezni." pocnemo da se smejemo kao ludi

"Lucy hajdemo kuci, mislim da je dosta za danas." vikala sam na nju jer smo vec 5-6 sati u trznom centru, idemo od radnje do radnje i ona samo kupuje nesto, sto za nju sto za mene.
"Evo jos samo ovih par radnica da obidjemo i idemo." rekla je i pojurila ka jednoj od njih
"Imas pravo na jos dve radnje i onda idemo, jasno ?" pogledala sam je i ona se slozila.

Nakon visesatne kupovine dosla sam kuci i bacila se na krevet. Mislim da mi nikad vise nece pasti na pammet da teram Lucy da ide u soping. Ustala sam sa kreveta i spakovala svu odecu u ormar te otisla u kupatilo da se istusiram. Ta devojka je stvarno luda, potrosila bi svoj poslednji cent na neku majicu koju verujem da nece obuci 2 puta u zivotu.

"Hajdee Lucy, Em ! Kasniteee!"
"Znamooo."
Brzo smo dotrcale do autobusa koji za sekund nije otisao bez nas. dodale dmo svoje kofere vozacu koji ih je stavio u autobus i sule smo unutra. Bilo je jedno slobodno mesto pored Iana i dva slobodna mesta pravo preko puta Jacea (Dzejsa) i Stefana.
"Mora da se salis." kazem gledajuci u Jacea koji je pricao u tom trenutku sa Stefanom.
Sednemo na to mesto, i naravno Lucy je morala da sedne do prozora, tako da sam ja sad tacno pored Jacea. 
Autobus je krenuo a ja sam skinula svoju zimsku jaknu jer je bilo pretoplo.
Ian koji je sedeo ispred nas se okrenuo prema nama i pogledao nas.
"Mogao si da nas pozoves kada si krenuo kretencino." rekla je ljuto Lucy.
"Zamalo da autobus ode bez nas." dodala je.
"Znam, izvini. Zaboravio sam."
"Pusti Lucy, vidis da smo stigle na vreme." rekla sam naslanjajuci se na sediste.
"Oooo hej Cudakinjo. Zamalo da zakasnite. Sta bih ja radio tamo bez tebe."
"Jurio se sa irvasima." odgovorim mu ni ne pogledavsi ga.
Ovo ce biti dugih 10 sati puta...

Kada smo napokon stigli vec je uveliko bio mrak. Nije bilo kasno, bilo je oko 7 sati poslepodne. na putu stajali smo par puta na pumpama radi odmora i toaleta ali nismo se dugo zadrzavali. Tokom celog puta Jace mi je dosadjivao mogu reci, pa sam se vrlo brzo premestila kod Iana ali nije pomoglo. Lucy je na kraju sedela sa Stefanom, a Jace je presao iza mene. Iskrena da budem, to je bilo najduzih 10 sati u mom zivotu.
Usli smo svi u taj jedan motel da bismo se ugrejali i uzeli kljuceve od kucica u kojima cemo boraviti. Lucy i ja smo bile same u kucici, hvala bogu. Cim smo se dokopale kjuca izasle smo napolje i krenule stazom u potragu za nasom kucicom. Taman kada sam ugledala broj nase kucice, ugledala sam Jacea i Stefana kako otkljucavaju vrata kucice odmah pored nase. 
Popele smo se uz male stepenice i dosle do vrata. Uhvatila sam zaledjenu kvaku i stavila kljuc u bravu te otkljucala vrata. Kada smo usle unutra zapljusnuo me je talas toplote. Kucica je iznutra izgledala prelepo. Tu su bila dva kreveta sa prelepom Bozicnom posteljinom, jedan je bio dole a drugi je bio tik ispod krova do kog se dolazilo malim drvenim merdevinama. Tu je takodje i mini dnevni boravak sa jednim dvosedom i dve fotelje a u sredini jedan lepo uradjen drveni stocic, i naravno kamin koji je goreo. Nije on zagrevao kucicu vec radijatori, ali pravicemo se da je on taj kkoji nas greje. Sa moje leve strane je bila mini kuhinjica sa sporetom na struju i friziderom. U toj kuhinji je bilo 150 vrsti cajeva i pun frizider voca i sladoleda. Da li sam ja jedina osoba koja jede sladoled zimi? Tu je bilo i kupatilo, malo ali  jako lepo. Tus kabina, lavabo, veliko ogledalo i wc solja. Sve sto ti treba. A da, pored kreveta je bio i jedan ogroman ormar kog je Lucy, dok sam ja sve ovo razgledala, vec punila svojim stvarima.

"Jesi li znala da u frizideru ima sladoleda?"
"Ko jos jede sladoled na ovu hladnocu, jesu li oni normalni?" pogledala me je zgranuto te se vratila pakovanju stvari u ormar.
"Ja jedem. Zapravo obozavam sladoled zimi. Znas, kada sam ja unutra na toplom, sedim pored prozora i gledam kako pada sneg, zavijena u cebe i jedem sladoled. Prosto neverovatan osecaj." 
"O moj boze s kim se ja druzim." dobacila je Lucy.

Obe smo se istusirale i presvukle te smo otisle u motel na veceru. Dosle smo medju prvima pa smo mogle da izaberemo stol za kojem cemo sesti. Kasnije je do nas dosao i Ian.

"Pa moje dame kako se provodite?" upitao je nevoljno uzimajuci caj koji su upravo posluzili.
"Divnoo!" odgovorila je Lucy.
"Kucica nam je prelepa, sve je prelepo, kupatilo, dnevni boravak, sve. Zamisli cak imamo i ogroman ormar. Jedina losa stvar je to sto je Em uzela gornji krevet koji je ispod krova i do velokig je prozora i ima lampice novogodisnje i to je prosto prelepo. Ali dobro nema veze... Jesi li znao da imamo sladoled u frizideru?" pitala je Lucy nakon viseminutne price o njenoj odusevljenosti ovim mestom.
"Da znao sam. Ja sam u sobi sa Liamom. Taj decko je stvarno jako neuredan." 
"Aaa jadan. Jesi li video sutrasnji program?" upitala sam ga 
"Da, jesam."
"Daaa, dorucak u 10, a posle toga idemo na skijaliste, a tamo imamo rucak i toplu cajanku a posle toga uvece imamo zurku.." pricala je Lucy 100 na sat.
"Ona je stvarno preodusevljena ovim mestom." rekla sam tiho Ianu.
"Daa..." odgovorio je nesigurno.

OKEJJ.. NASTAVKA STVARNO JAKO NIJE BILO, SKORO SAM I ZABORAVILA NA OVU PRICU.. ISKRENO NISAM IMALA INSPIRACIJE DA JE NASTAVIM ALE EVO JEDNOG NASTAVKA.. NADAM SE DA JE NISTE VI ZABORAVILI..