Bila je to srijeda.
Vraćala sam se iz škole i kao po običaju bila sam sama.
Nisam imala nikog iz razreda da živi u blizini mene,ali nije mi to smetalo.
Ja živim na kraju grada u jednom naselju.
U školi sam se malo zadržala pa sam trčala na bus glavom bez obzira.
Bila sam u blizini stanice i vidjela bus kako staje na stanicu pa sam još ubrzala.
Nije bilo mnogo ljudi na stanici pa sam se prepala da će bus otići.Dok sam trčala udarila sam u nekog.
Ne znam kako i kad se stvorio ispred mene.
Pogledala sam u osobu..bio je to jako sladak momak.
Gledala sam u njegove krupne iči boje kestena..Očarao me je..
Momak:ispala ti je jakna
Smakla sam pogled prema podu i sagela se da uzmem jaknu.Kad sam se uspravila nije bilo ni traga od tog momka..
Vozač iz busa mi je svirnuo.Svaki dan idem istim busem pa me je upamtio.Sva sreća da nije otišao jer bih morala čekati sat vremena do idućeg.Sjela sam u bus.
Bus je krenuo...ali je morao da stane zbog semafora.
Kroz prozor,sa druge strane ulice sam vidjela njega.
Stajao je i gledao u mene tako da mi je srce poskočilo.
Bio je tako prelijep,imao je dužu smeđu kosu i nosio je bijelu majicu.
Gledao me je jako ozbiljno ali u jednom trenutku mi se nasmijao,bar mislim da jeste,bio je prilično daleko.
U tom trenutku je prošao kamion pored busa.Ja sam htjela vratiti pogled na njega ali nije ga bilo..
Ja:Čudno...
Stavila sam slušalice u uši i pustila svoju najdražu pjesmu.Kod kuće sam bila za 10 minuta,s obzirom da mi je stanica odmah ispred kuće..
Ja:Mama došla sam!
-Tišina...
Ja:MAMA!Gdje li je otišla?Mama?
Ušla sam u dnevni boravak i na stolu vidjela neki papir.Uzela sam da vidim šta je.To je bila poruka
