Neki zvuk me je probudio iz sna..
Otvorila sam oči i pogledala u mobitel.To je bilo zvono mog mobitela..Uzela sam ga u ruke i vidjela da me mama zove..
Ja:Halo?
Mama:Y/N!
Ja:Mama znaš li koliko je sati?
Mama:Y/N ne bih zvala da nije jako važno..
Ja:Šta je bilo?
Mama:Sutra moraš za Ameriku.
Ja:Zašto?
Mama:Ne mogu ti reći putem telefona..
Ja:Kako da sama dođem?
Mama:Ugovorila sam i platila let.Sve što trebaš jeste pasoš i ponesi naravno sve što ti je potrebno.
Ja:U koliko sati?
Mama:U 10 ujutro imaš let.
Ja:Po ovom satu ili tom u Americi?
Mama:Pa po tom tamo naravno.
Ja:Oke..
Mama:Idem ja sad..Eh da...prije nego prekinem..
Ja:Šta je sad bilo?
Mama:Pozdravila te je Jungkookova mama..Kaže da ne brineš za njega..
Ja:Jungko-
-Poziv se prekinuo
Mora da joj je nestalo kredita..
Ustat ću da spakujem kofer..Sutra neću imati vremena..
Ja:Jao moram Jungkooku reći da idem...
*U sestrinoj sobi gdje spava on*
Otvorila sam vrata polako i pogledala prema krevetu.
-Nema ga..
Jungkook:Šta radiš tu?
okrenula sam se
Vidjela sam Jungkooka...nije imao majicu na sebi.
Ja:Ja ovaaj...došla sam da ti kažem nešto.
Nisam mogla da ga pogledam pa sam se okrenula.
Jungkook:Šta to da mi kažeš?
Osjetila sam njegov dah na svom vratu.
Ja:Idem...
Zagrlio me je s leđa.
Jungkook:Gdje ideš?
Ja:Jungkook...
Okrenula sam se.
Pogledala sam ga u oči.
Bile su pune suza..
Ja:Jungkook šta je bilo?
Jungkook me je zagrlio i počeo plakati.
Zagrlila sam ga najjače što sam mogla.
Ja:Jungkook...Molim te..reci mi šta je bilo..
Jungkook je šutio.
Ja:Jungkook brinem se...Molim te..
Jungkook se odmakao i našao majicu te ju obukao.
Stao je pred mene.Gledali smo se u oči.Oči su mu bile crvene..
Jungkook:Molim se da ćemo se vidjeti kad odeš tamo..
Ja:Šta to ti pričaš?
Jungkook me je još jednom zagrlio i poljubio me u obraz.Izašao je iz sobe.Izašla sam u hodnik i sišla niz stepenice što sam brže mogla ali nije ga bilo.
Ja sam ostala u šoku
