MEDENA➡️ANTE REBIĆ

{13}

Kristina Rebić

"Chiara ne prestaneš li vikat ove sekunde dobit ćeš po guzici"-borim se sa malim vragom jer je pola 3 ujutro i ona ne želi spavat bez Ante a gospodin se samo pokupio i izašao van sa mojim ujacima i Lovrom.

"Ja oću tatu"

"Nema tate. Tata je otišao van a ti ideš spavat"

"NEĆU"

"CHIARA"

"Mama nemoj vikati"-rekla je malo tiše

"Chiara moraš spavat jako je kasno. Tata kad dođe tata će te zagrlit"

"Ali ja ga hoću sad"

"Sad ga nema"

"ZOVI GA"

"Prestani vikat i derat se. Ti čudo Rebićevo razmaženo vrišćeš čim nešto ne dobiješ jer si naučila da sve bude odmah. Smiri se jer ćeš stvarno dobit po toj guzici. Spavat sad"

Okrenula se i legnula na Antinu stranu te stisnula njegovu majicu i svoju bebu te polako tonula u san. Hvala Bogu više

Oko pola 6 začula sam auto te su se ubrzo i vrata od apartmana otvorila gospodin je odlučio doć. Skinuo je sve sa sebe osim bokserica i legnuo pored Chiare te ruku prebacio preko nas dvije. Nisam komentirala ništa nego samo nastavila spavat.

Probudila sam se oko 9 i pustila njih dvoje da spavaju a ja sam izašla i pridružila se Dejani vani na terasi koja je pila kavu.

"Jutro"

"Ej jutro. Jesi se naspavala?"

"Ma jesam valjda. Imala sam rata sa Chiarom"

"Čula sam. Šta nije htjela spavat?"

"Ma nikako eej...zaspla je u pola 4"

"Ajme majko. Sad će ti dugo spavat"

"Ma neka spava barem imam mira malo. Kakav je Toni došo?"

"A šta da kažem? Čudim se da se nisu ubili negdje"

"To svakako."

"MAMAAAAAA"

"Evo kako dugo spava"

"Reci bebo?"

"Tata me jako stisnuo"

"Sad ćemo rješit to. ANABELLA"

Ona je dotrčala i pokazala sam joj da balon napunjen vodom baci na Antu

"Aaaaaj ledeno"

Ante je vrisnuo te je Anabella utekla van.

"Ante stisnuo si malu. I di si do pola 6?"

"Oprosti ljubavi tatina. Vani Tina vani"

"A znaš li ti da je mala vrištala i plakala do pola 4 jer tebe nije bilo a ona te je tražila. Zaspala je u suzama grleći tvoju majicu. Ante ti si otac tvoja djeca te trebaju"

"Žao mi je....čekaj šta?"

"Šta šta?"

"Djeca?"

"Da"

"Trudna si?"

"Da"

"Isuse Božeeeee ma tooo"

"Ne deri se"

"Dobit ću bracu?????"

"Da"

"JEEEEEEEEE"

Njih dvoje su se nastavili derat a mene je počeo hvatat strah kako ću ja uspjet sa dvoje male djece plus Antom koji je gori nego djete.

"Ante....ne želim da ikome govorimo dok se ne krene trbuh vidjet. Strah me"

"Čega ljubavi?"

"Rekla je doktorica da je kritično i da ne zna dal ću uspjet do kraja. Moram proć kritične mjesece pa ćemo onda"

"Kako god ti želiš. Ali ljubavi želim da odmaraš. Nemoj se umarat puno"

"Onda ja tebe molim da ne ideš nikako navečer van jer tvoje najdraže prvo djete je nemirno i to jako."

"Obećajem"