Uvod

620 23 4
                                    

-10C Nina FLASH BACK

Sećam se da sam poput kakvog parčeta krpice ležala u snegu okružena vukovima. Hladan vetar urezivao mi se u kožu popud ledenih žileta. Gurali su me i vukli, nemilosrdno cepajući moju odeću. Njihovo neuredno krzno mirisalo je na mokre pse i lišće. Dahtali su, gnječili me i zarivali svoje zube u moju promrzli kožu. Svesna situacije gledala sam u nebo i razmišljala o njima. U svoj toj gužvi nečija njuška mi se prislonila za obraz. Već blago ošamućena gledala sam vuka u oči. Bile su zelene ali nekako hladne i odbojne. Nisam želela da se pomeri. Osećala sam se sigurno pored njega. Mogla sam da vrištim, da se branim ali nisam htela. Imala sam želju da ga uhvatim, pomazim ali on je već otišao. Vukovi su se opet bacili na mene nastavljajući sa svojom ubitačnom igrom. Nebo je postajalo crno, a meni se sve više mutilo pred očima. Više nisam osećala bol, njihove mirise, sebe! Jesam li umirala ?

HladnoćaWhere stories live. Discover now