Hladnoća

2. Poglavlje

Ja: Halo ko je to ?

Xxx: Ja sam...Karter

Ahh Karter...on je šmeker iz naše škole. Već duže vreme se loži na mene a ja ga ignorišem. Jednostavno me ne privlači. On je fudbaler ali nije nešto mnogo bistar. Sve devojke u školi se pale na njega ali ja ne vidim šta im se toliko sviđa u njemu.

K (Karter): Ejjj jesi li tuuu ????

Ja: Ahm..da, da, tu sam.

K: E dobro je. Srećan rođednan!!!!

Ja: Ohh hvala Kartere, to je jako lepo od tebe 😊.

K: Nema na čemu. Hoćeš li da odemo kasnije u bioskop?

Je li to dejt??? Hmm planirala sam da odem u šumu da je malo istražim. Ne znam zašto ali me nešto vuče ka tamo. A sad otići sa zgodnim frajerom u bioskop ili otići u šumu?

Ja: Žao mi je Kartere, ali ne mogu da idem sa tobom. Imam neke obaveze. 😊

K: Maaa daaaaj ajde pliiiz.

Ja: Sory Kartere moram sad da idem.

K: Uff ćao.

Baš sam zla 😈.

. KOL P.O.V.

Hladnoća me je probadala. Blago ljudima, oni ne moraju da prolaze kroz stvari kao i mi. * Izašao sam iz šume i pogledala kroz prozor Ninine sobe. Da li me se seća? Mislim svestan sam toga da je to bilo pre nekoliko godina...*fiksirao sam pogled na prozor na kome je stajala. Ona ja takodje gledala u mene* Kako je moguće da se još nije preobrazila, pa pobogu -5c je!!!!

Xxx: Kole dolaziš li?

Ja: Da, da, stižem.

Šta li sad hoće od mene. Kao da sam ja centar ovog čopora.

Xxx: Gde si bio?

Ja: Bek...ja paa ništa samo sam se malo šetao.

B (Bek): Šetao, samo si se šetao!? Tako blizu ljudi!? Ne želim da im se više približavaš. Jasno ?

Ja: Ali ja...

B: Jasno!?

Ja: Da...jasno 😒

Super sad mi je Bek za vratom...samo mi je to još trebalo...

Xxx: Bek ja sam gladna. Hoćemo li nešto da uradimo po tom pitanju ?

B: Ahh Šarlot...mogli bi smo. Šta predlažete ?

Ja:Šta kažete na jelena?

Š: Slažem se sa Kolom.

B: Šta ostali kažu?

Ostali: Može.

I tako smo krenuli u lov na naš ručak. Polako smo trčali jedni za drugima u našoj formaciji za lov. Bek je Alfa pa je on na čelu kolone, ja sam blizu njega pošto sam mu kao sin a ostali su pozadi.

B: Kole osećaš li to?

Blago sam se osvrnuo da vidim da li ostali reaguju na njegove reči ali izgleda da ih je poslao samo meni. Mi komuniciramo mislima, i možemo da ih pošalkemo samo jednom članu čopora ili svima.

K: Misliš na krv? Jelenovu krv?

B: Da, neko ga je već ubio.

Miris je već postajao jači, približavali smo se našem obroku. U sredini izmedju drveća ležao je mrtav jelen. Prišli smo mu i kružili oko njega. Imao je dosta rupa po telu.

Ja: Lovci?

B:Ne lovokradice, beži!!! *ovog puta je svima poslal poruku*

Glasan tresak prolomio je šumom. Svi smo se razbežali u tazličite strane dok sam ja i dalje trčao za Bekom.

Ja: Gde idemo ?

B: Do kolibe, tamo ćemo se naći sa ostalima.

Koliba je jedna mala drvena kućica u sredini šume. Posle preobražaja odemo tamo da uzmemo nešto novca i odeće pa idemo u našu zajedničku vilu.

Imao sam mnogo pitanja za njega ali nisam hteo ništa da kažem. Bio je koncentrisan na put ma sam odlučio i ja da budem. Ne želim da mi se ponovi incident od prošle godine kad mi se desio prvi preobražaj. Nisam znao kako da dodjem do tamo pa sam morao go da se šetam po šumi dok se ostali nisu preobrazili. Šljapkali smo po blatu i barama nastalih od kiše. Bilo je teško ići u korak sa Bekom jer je veoma brz. I konačno stigli smo do kolobice. Bek je samo seo a ja sam se srušio od napora. Dahtao sam ibrzano gledajući svoj dah kako se smrzava na vazduhu.

B: Da li si dobro?

Ja: Ah..da samo sam se umorio. Hoće li ostali znati kuda da dođu?

B: Da, u poslednjem trenutku sam im rekao.

Sedeli smo tako neko vreme u tišini. Bek je podigao nos i počeo da njuška vazduh. Nešto nije bilo uredu.

B: Kol sagni se!!!

Zuuuuuuuuuuuuuum!!!! Pored glave mi je proleteo metak zamalo me pogodivši. Usteturao sam se ošamućen od ove zamalo smrti.

B: Trči!!

Opet smo krenuli da bežimo spasavajući živu glavu. Našli smo se u centru šune sa ostalima. Nastavili smo zakedno da trčimo ali ovog puta uspaničeno.

B: Svi, krećemo ka onoj kući na početku šume. Tamo nas ljudi neće dirati jer smo u nečijem prostoru.

Nisam bio siguran da li je to dobra ideja. Ako naletimo na Ninu ili neke od njenih Šarlot će svakako poludeti. Ona je imala jako težak život dok je bila čovek i od tad mrzi ljude. Ako bi je videla sigurno bi je napala samo zato što je čovek. Ispred nas se čulo neko šuškanje. Oh molim te samo da to ne bude Nina.

Ja: Šarlot neee!!!

. Nina P.O.V.

Ja: Mamaaa idem malo napoljee.

M: Gde ćeš?

U šumu krvoločnih vukova. Ja: Idem malo do grada.

M: Dobro, nemoj dugo.

Ja: Okk, ćaoo.

Obukla sam se najtoplije što sam mogla i izašla napolje. Bilo je ledeno. Telo mi je zadrhtalo i osetila sam trenutan bol u stomaku i kičmi. Gledala sam u sablasnu šumu ispred sebe. Da li sam stvarno spremnna da odem tamo? Naravno!!! Potrčala sam ka njoj kao muva bez glave. Uletela sa u mnu zalazeći u sve gušći mrak. Zaustavila sam se u trenutku kad sam začula reženje. Bili su lizu, veoma blizu. Nastavila sam da trčim i uletela u čistinu oči u oči sa čoporom razjarenih vukova. Trčali su ka meni. Jedan beli vuk se posebno izdvajao spreman da skoči na mene. Preneraženo sam ke ukočila i gledala u žbun iz kojega je virio ventil puške. Pre nego što je VUČICA uspela da me dohvati iz sve snage sam je gurnula u trenutku kad je puška izbacila metak iz sebe. Vukovi su se razbežali a meni su kolena počela da klecaju. Polako sam spustila pogled i pogledala moj stomak. Jesam li pogođena?

___________________________________________________________________________Iiiiiiii desilo seeee drugi deoooo xD čini mi se da je duži od prošlog ali šta ja znam. Nadam se da vam mija priča nije mnogo dosadna jer se meni baš čini da jeste 😢 Molim vas komentarišite i napišite šta vam se sviđa i šta bih mogla da ubacim ili promenim. Ako hoćete kliknite na vote to bi mi mnogo značilo.

Thank youuu!!!!! LOVE YOU ALL SO MUTCH!!!!!!!!!!!!!!!