Hladnoća

3. Poglavlje

-5c Nina P.O.V

Gledala sam u svoju majicu natopljenu kvrlju. Drhtavom rukom podigla sam iscepanu tkaninu i izbezumljeno gledala u savršenu rupu na mom stomaku. Vrela krv je šikljala iz mog budućeg ožiljka. Noge su me idavale, nisam više mogla da stojim. Srušila sam se na vlažnu zemlju osećajući bol koj razara moje telo. Čula sam neke korake kako mi se približavaju, praćenim grubim muškim glasovima.

Glas 1: O fuck, pogodili smo devojku!! Šta sad da radimo? Aa otićićemo u zatvor siguran sam u to. Znao sam da nije trebalo da radimo ovo!!! 😭

Glas 2: Umukni moronu. Niko neće otići u zatvor ako niko ne sazna.

Glas 1: Ali kako ?

Glas 2: Lepo, ubićemo je!

Prestravljeno sam slušala njihove reči. Otvorila sam jedno oko i videla nepoznatog muškarca kako upire pušku u mene. Znači ovo je kraj. Nikada neću upoznati ovu šumu do kraja, nikada neću otkriti da li vokodlaci postoje. Moj život će se jebeno glupo završiti. Pa nek se tera u kurac onda! Klik-Klik. Repetirali su pušku. Ležala sam nepomično očekujući smet da dođe po mene. Zbogom roditelji, šumo, vukovi...zbogom!!!

. *posle nekog vremena*

Xxx: Da li si dobro?

Ja: Kh, kh, kh. *iskašljala sam krv i gledala u mutnu priliku ispred sebe* Ko si ti ?

Samo mi se nasmešio. Opet mi se pomračilo pred očima.

*posle dužeg vremena*

Xxx:Doktore, ona se budi!

D (Doktor valjda): Nina, da li me čuješ?

Škiljila sam u mutnu siuletu ispred sebe pokušavajući da razaznam reči koje govori. Da li sam u raju, ili sam možda živa?

D: Ostaviću vas malo same.

Ja: Mama, da li si tu?

M (Mama): Du sam draga, ne brini se. Kako si sada ?

Ja: Boli me, jako me boli. Šta mi se desilo?

M: Lovokradice su pokušale da te ubiju, ali te je spasao neki momak koji je pozvao hitnu pomoć.

Ja: Jel ti je on to rekao?

M: Da. I takođe pominjao je nešto da ne bi trebalo da te puštamo u šumu samu. Pametan momak.

Da li je to isti momak koga sam videla pre nego što sam se onesvestila? Zbog bolova nisam mogla da ga lepo vidim ali ako bi mu čula glas...i imao je neki specivičan miris. Mirisao je na vukove, na šumu. Nikakvog parfema niti nekog drugog mirisa nisam nanjušila. U stvari kako je u opšte moguće da mogu da razaznajem tako dobro mirise...

M: Dušo, ja sad moram da idem kasno je. Laku noć,

Ja: Khh okej, laku noć.

Vrata su se zatvorila a ja sam osluškivala tišinu. Laku noć? Koliko je satibuopšte? 1:25 ujutru! Ahh predpostavljam da bi trebalo da spavam mislim, šta da radim celu noć sama.

Xxx: Gospođo molim vas samo na kratko.

M.S (Medicinska sestra): Žao mi je mladiću ali veoma je kasno. Posetite je sutra u vreme poseta.

Xxx: Molim vas, molim vassssssss samo na minut, samo da je vidim.

M.S: Ahh uredu. Ali samo jedan minut.

Vrata su počela da se otvaraju a ja sam se brzo okrenula na stranu i pravila se da spavam. Vrata su se zatvorila a taj neko je skoro nečujno koračao po sobi do mog kreveta.

Xxx: Ajde pogledaj me znam da ne spavaš.

Kako je znao??? Okrenula sam se i videla visokog momka place, skoro sive kose, zelenih očiju i belog tena kako zuri u mene.

Xxx: Kako si?

Ja: Kako se zoveš?

Xxx: Prvi sam pitao.

Ja: Dobro sam.

Xxx: Kol.

Naš razgovor je delovao bezosećajno praćen trunčicom mržnje.

Ja: Odakle si ti i otkud se mi to znamo.

K (Kol): Ja sam te doveo do bolnice.

Ja: Znači ti si me spasao?

K: Na neki način. Moram sad da idem.

Ja: Čekaj!!!! Aaaaaaaaahh fuck! Tiho sam kriknula hvatajući se za stomak.

K: Znači ipak nisi dobro. :)

Prišao mi je i nežno me spustijo nazad na krevet polakim pokretima. Pogrio me je i lagano milovao po obrazu.

K: Ja sad stvarno moram da idem lepotice, ali vratiću se obećavam. Ti do tada nemoj da upadaš u nevolje. 😊

Ja: Kako god😁. Laku noć.

Samo se nasmešio i otišao. Tek kada je napustio prostoriju osetila sam neku težinu na srcu. Njegovo prisustvo me je činilo srećnom a sad kad nije tu osećam se prazno...da li sam se ja to zaljubila u potounog neznanca? Da li smo mi neznanci uopšte?

*Posle nekog vremena. Verovatno ujutru*

Probudio me ne iritantan pištavi zvuk. Poticao je od mene tj. od svih mogućih aparata na meni. Uhh koliko li je sati???

M (Mama): Dobro jutro sweety!!!! 💖

Ja: Oh mama. Pa ti pričaš engleski xD Dobro jutro i tebi :)

M: Pa da. Počela sam pomalo da učim. Kako si ti, jel ti bolje?

Ja: Pa ne znam...osećam se nekako umorno, teško, slomljeno...

M: Ne brini se. Proćiće to.

Ja: Nadam se...kad izlazim odavde?

M: Trebalo bi za oko nedelju dana.

Ja: Tako brzo? Ali kako...?

M: Iz nekok razloga rane ti mnogo brzo zarastaju. Ahh sweety moram sad na posao. Ali videćemo se kasnije.

Ja: Okk ćao...

Znači, sama, opet...pa kad već tako brzo idem mogla bih i da probam da se prošetam. Pokušala sam da stanem na noge ali je bol počeo da me probada.

K (Kol): Već ustaješ, a mačkice?

Pogledala sam ga ni malo iznenađena što se tako ni otkud stvorio.

Ja: Ne zovi me mačkice!!!?

K: Hahaha dobro, polako. Dozvoli da ti pomognem.

Prišao je mom krevetu i spustio me pazeći da me ne povredi. Opet mi je milovao obraz i gledao me je u oči.

K: Danas si još lepša nego juče. 😊

Ja: Juče, misliš jutros?

I ako sam se topila u njegovom pogledu i rečima trudila sam se da ostanem cool.

Blago mi se nasmešio i počeo da mi se približava. Njegove pune usne bile su sve bliže i bliže mojim. Da li će me on stvarno poljubiti, da li će moj prvi poljubac biti sa osobom kojij ne znam ni puno ime i prezime, čak ni godine.

10 cm, 5 cm, 3 cm. To je to dešava se sadd!!! 1cm iiiiiiiiiii

___________________________________________________________________________

• Kraaaaaaaaaaaaaaaaaaaj xD 💖 Jojj kako sam zlaaa xD

I etoo ga, treće poglavlje. Izvinite zbog pravopisnih grešaka, trudim se =[

P.S. Znam da ovaj deo nije bio u opšte dug ali me je mrzelo da pišem. Sledeći će biti duži.

Nadam se da vam se svidelo. Komentarišite, vote za priču i pozovite vaše drugare da je pročitaju. To bi mi mnogo značilo. :)

P.P.S. Jelena Mitrović hvala ti što čitaš eto ga deo posvećen tebi i svima iz moje škole koji čitajuu xD

LOVE YOU ALL SO MUTCHHHHHHHH 💖💖💖💖💖💖💖💖🐺