Hladnoća

4. Pooglavlje

1 cm....iiiiiii

Xxx: DORUČAAAAAAAAK!!!!!!!!!!!!!

Medicinska sestra je uletela u sobu gurajući velika metalna kolica puna hrane. U trenutku sam se uplašila da li će nas videti ali njen izraz lica je bio bezličan. Zagledala sam se po sobi ali Kol više nije bio tu. Nisam ni primetila kad je otišao.

Medicinska sestra je spustila tanjir na stočić do mog kreveta dovoljno blizu da ne moram da ustajem da bih ga jela. Miris jaja i pržene slanine uvukao mi se u nozdrve budeći nostalgiju ka kući. Tek tad sam shvatila da umirem od gladi i da verovatno nisam jela još od kad sam stigla ovde. Malo sam se uzdigla i počelabda trpam hranu u svoja usta. Njena toplota mi je grejala telo a hladan jogurt mi je pomagao sve da progutam. Pošto sam bila sama u sobi nije me bilo briga kako ću izgledati dok jedem. Kad sam završila osećala sam se kao svinja. Obrisala sam se vlažnom maramicom i opet legla. Uskoro bi trebalo da krenu moje terapije, valjda bi trebalo malo da se odmorim...

. *PRESKOČIĆU DO IZLASKA IZ BOLNICE*

Sedela sam u kreveru čekajući mamu da dodje po mene. Jedva sam čekala da izađem iz ove odvratne zgrade i vratim se svojoj kući. Od kako sam se zamalo poljubila sa Kolom više se nismo viđali, mislim nije više dolazio da me poseti. Bilo je dana kada mi je bilo teško o kada mi je bio potreban njegov topao dodir i nežan pogled ali jednostavno se nije pojavljivao. Gledala sam u beli zid ispred sebe čekajući da dođu po mene. Minuti su delovali kao sati, beskonačno dugi. Već je bilo oko 19h uveče kada je neko pokucao na moja vrata. Brzo su se otvorila i onda je uletela moja mama kao furija sva usplahirana i crvena.

M: Hajde dušo donela sam ti odeću. Oblači se idemo kući!!!

Mama mi je samo bacila odeću na krevet i istrčala iz sobe. Nikad je nisam videla ovako uzbuđenu zbog nečega. Polako sam se izdigla i proučavala odeću koju mi je donela. U kesi stajala je siva trenerka, topla i veoma udobna, brus, gaćice i crna majica sa natpisom moje omiljene grupe "Bring me the horizon". Iskreno začudila sam se što mi je donela tu majicu jer ona mrzi te pevače sbog njihovog stila pevanja. Oni su pravi, što bi mama rekla, vrištavci. Sve jedno brzo sam se obukla i izašla iz sobe pogledom tražeći mamu. Nigde je nije bilo pa me je ta činjenica malo uznemirila. Nisam želela da idem kod sestara da tražim mamu da se ne bih osramotila tako da sam na svoju ruku krenula da je tražim. Hodala sam u belim papučama hodnicima bolnice "VMA" u potrazi za svojom ludom majkom. Pacijenti su uglavnom bili u svojim sobama i mogao se videti samo po neki doktor kako užurbano trči. Tumarala sam tako neko vreme po hodnicima sva uspaničena da je neću naći. Noge su počele da mi podrhtavaju i osetila sam malaksalost. Pokušala sam da potrčim ali su me noge izdale i zakucala sam se u nekog momka. Osetila sam kako padam ali su me nežne ruke uhvatile i spretno me podigle u naručje poput bebe. Ujela sam se za usnu da ne zaplačem i podigla pogled susrevši se sa parom plavih očiju. Brzo sam se pribrala i osetila prepoznatljiv miris muškog "Boss" parfema. Bila sam u zagrljaju sa najzgodnijim momkom u našoj školi, Karter Vess!!! Koj kurac on radi ovde? Pokušala sam da se istrgnem iz njegovog stiska ali nisam uspela.

K (Karter): Draga mačkice, ti samo upadaš u nevolje bez mene :D

Ja: Miči se Vesse, moram da nađem mamu.

K: Znam. Poslali su me da te dovedem :)

Ja: Ma super...

K: Idemo?

Ja: Čim me pustiš!!!!

K: Ahh naravno...

Rekao je to nekako ne rado ali me je ipak pustio. Presrećno sam iskočila spremna da potrčim ali me je on ipak zadržao. Krenuo je ispred mene ne držeći me više za ruku ali me je stvarno nervilalo što nisam ja ispred. Spustili smo se vrtoglavo dugim i strmim stepenicama od kojih mi se zavrtelo u glavi. Konačno stalismo ispred visokih drvenih vrata na koja je Karter lagano pokucao. Vrata nam je otvorila medicinska sestra zabrinutog izraza lica.

M.C. (Medicinska Sestra): Gospodine Vesse, hvala vam što ste je doveli. Molim vas, idite.

K: Ali mislio sam da ću biti sa njom...

M.C: Zbogom!!!

Karter je snužden otišao a ja sam zabrinuto gledala sestru. Provirila sam u sobu i tu je sedela moja majka. Plakala je a ruke su joj drhtale zavijene u neke bele zavoje. Delovalo je kao da me i ne primećuje. Šta joj se to dešava i zbog čega su joj ruke zavijene? Htela sam da je upitam šta joj je ali su me neke hladne ruke ščepale i odvukle iz sobe a da se mama nije ni pomerila.Preplašeno sam gledala Medicinsku Sestru koja me je sažaljevajući gledala.

M.C: Vaša majka je doživela emotivni udar i prerezala sebi vene. Molim vas, primite moje saučešće.

Ja: M...molim. O č..č..emmmu vi to g..g..ovorrit.t.e? Šta se desilo?

M.C:....

_____________________________________________________________________________

Etooooooooooooo gaaaaaaaaaaa :D Da li vam se svidja? Nadam se da vam se svidja :3 Mnogo vam hvala sto citate i stvarno izvinite zbog toga stoooo bas duuuuuuugo nisam nista postavljala i znam da je ovaj nastavak veoma kratak i sledeći će biti duzi ali etooooo.

Love you soooooooooo muchhhhhh <3 <3 <3 <3 <3

P.S. Ovaj nastavak posvecujem mojoj bivsoj najdrugarici. Istina je da device zabadaju nozeve u ledja drugima...ali i dalje je volim...