~JUTRO~
Budi je glas njene majke.Djevojka ustane i kada ugleda da je živa vrisne na sav glas.
„M..mama ?"-tiho je upitala šokirano gledajući i ne vjerujući prizoru koji vidi.Njena mama je živa gledala u nju ne shvatajući šta se dešava.
„Da,mila ?"-zabrinuto je priupita majka.
„Ti..ti si ž.živa ?!"-sada je sve bilo zbrkano za našu junakinju.Kako je njena mama živa ?Umrla je prije 11 godina.
„Da ?Zašto ne bih bila živa ?-majka joj je bila već uveliko zabrinuta za njenu ćerku.
„Možda bi bilo bolje da pozovem Saru."-predložila je Mona.
„Ko je Sara ?"-Laura je sada u glavi brojala imena svih osoba koje zna,ali nije bilo nikakve Sare.
„Naša privatna doktorica ?"-rekla je Mona kao da je to nešto sasvim obično.Lucy ju je sada gleda sa mnogo divljenja,ali i čuđenja.Oni nisu imali novca za posjetu običnom doktoru,a kamo li za privatnog doktora.Sada je već ustala sa kreveta.
„Imamo privatnu doktoricu ?!"-nije mogla izdržati,a da je to ne upita.„Mi nemamo novca niti za posjetu običnom doktoru,majko."-rekla je ono što je ona znala.„Um..imamo ?Bogati smo.Da li si ti dobro uopšte ?Bilo bi bolje da sada odem i pozovem Saru.Ti se obuci i pozovi sluškinju da ti sredi krevet."-Laura je klimnula glavom i okrenula se ka mjestu gdje joj je ranije bio stari,drveni ormar.Tu su sada stajala neka vrata.Kada joj je majka izašla približila se tim vratima koja je ubrzo otvorila.To je ustvari bio jedan walk in ormar.Uzela je najljepšu garderobu iz njega i sama sredila krevet.Spustila se dole gdje je vidjela zadivljujući prizor.
Mišljenje ?Volim vas♥️
CZYTASZ
•UVOD•
Fantasy„Dragi dnevniče,danas je tačno 11 godina od smrti moje jedine utjehe..Moje majke.Od kako se desila pljačka banke u kojoj je ona radila,a na moju žalost i preminula ništa više nije isto.U školi i nisam baš popularna,ali imam i svoje četiri podrške u...
