Pre nego što odeš

~

Kada voliš nekoga, najgori dan je kada tu osobu izgubiš. A kada izgubiš nekoga, pokušavaš da se setiš poslednjeg trenutka kada si tu osobu video, ali bezuspešno. Najčešće nam od te osobe jedino ostane zamagljeni obris siluete jer poslednji put niste znali da će to biti poslednji put kada vam je ta osoba bila u životu.

Kapljice znoja su mu se slivale niz ubledelo lice, a ruke mu drhtale poput sedamdesetogodišnjaka dok je koračao ka bolničkoj sobi broj 25. Stao je kraj dovratka fiksirajući pogled na kvaku ispred sebe. Usta su mu bila suva poput baruta, a telo kruto, gotovo nepomično. Znao je da, ako uđe, da će jedno poglavlje u njegovoj knjizi zvanoj ,,Život'' biti gotovo. Ali on je zaglavio na kraju rečenice u poglavlju i nije znao kako se kreće na naredno. Duboko uzdahnuvši, poslao je signal svom telu da se probudi iz ukočenosti i bojažljivim korakom je ušetao u belu bezličnu prostoriju. Upravo je ispisivao poslednji pasus u svojoj životnoj knjizi.

Na bolničkom krevetu se nalazila prilika mlade devojke, gotovo beživotne. Izgledala je tako spokojno, kao da spava. Ali Džekson je znao istinu. Znao je da mu je devojka već dugo vreme u ovom stanju i da je ovo verovatno poslednji put da je vidi. Dok je prilazio krevetu, u glavi mu se odigravao kratkometražni film pun uspomena u kojem je glavna akterka bila devojka smeđe kose, smaragdnih očiju i razdraganog osmeha. Ista ona devojka koja je sada izgledala kao beživotno truplo.

Drhtavim prstima je obuhvatio hladnu devojčinu ruku i priljubio je uz usne. Pogled mu je bio fiksiran na devojčino lice kao da želi da upije svaki delić nje kako je ne bi zaboravio. Kako bi uvek bila tu, u njegovoj duši. Pokušao je da zamisli kako izgleda kada je puna života i lepa; ali ona nikad nije izgleda lepo. Izgledala je kao umetnost, a umetnost nije namenjena da izgleda lepo, već da te natera da osetiš nešto. A ona je to činila. Činila ga je živim.

,,Alison...'', prošaputao je još uvek usnama priljubljen za njenu ruku. ,,znam da nisam bio tu kada sam ti bio potreban. Nisam bio tu kada ti je pomoć bila najpotrebnija. Mrzim sebe, znaš li to? Mislim da nikad sebi to neću oprostiti. A ti... Ti polako nestaješ.''

Suza mu je skliznula iz oka boje morskog plavetnila ostavljajući vlažan trag na obrazu. ,,Pokušavam da... Izvini.'', uzdahnuo je, uhvativši se prstima za koren nosa. ,,Stajao sam već nekoliko sati na hodniku pokušavajući da smislim šta bih ti rekao; šta bih želeo da ti kažem. Šta bi ti želela da ti kažem. Verovatno me uiošte ne čuješ ili ćeš se praviti da me ne čuješ, ali moram da znam da sam ovo rekao.''

Zario je ruke u dlanove i dalje se moleći da je sve ovo samo ružan san i da će se probuditi u svom krevetu i ugledati Alison kraj sebe kako spokojno spava. ,,Želim da živiš, u redu? Tražim nešto jako sebično, ali želim te u svom životu. Želim da te vidim kako ubrzano koračaš ka meni, onako kako samo ti umeš. Želim da znam kada te tvoji iznerviraju i kada te je brat nazvao kretenom. Želim da čujem tvoj smeh. Želim sve to ponovo, razumeš? Želim da se boriš kao luda da ostaneš sa nama.''

Suze su mu već nekontrolisano klizile jedna za drugom, ali ih on nije ni primećivao. ,,Ali... Ali ako želiš da odeš... Ako je ovo preteško za tebe, želim da odeš. I želim da znaš da je u redu. Mi ćemo biti u redu. Naravno, boleće kao sam đavo, ali... Nastavićemo dalje, zar ne? I naravno, ja nisam siguran da znam kako se nastavlja dalje, ali... Želim da znaš da te volim. I da je u redu. I da ćeš uvek biti tu, u srcu.'', položio je šaku na levu stranu grudnog koša. ,,Nikada te neću zaboraviti, to ti obećavam. Nek sam proklet ako zaboravim tako krhko i nevino biće kao što si ti. Volim te. I nedostajaćeš mi.''

Još jednom je bacio pogled ka beživotnoj prilici i pogladio je po zlatnoj kosi po poslednji put. ,,Neću ti reći zbogom zato što znam da ćemo se videti. Negde. Nekada. Nekako.''

Blago se osmehnuo koliko je to mogao od boli koja mu je ključala krvotokom, napustivši prostoriju. Tupo je koračao bolničkim hodnikom ne obraćajući pažnju na ljude koji su ga zaobilazili ne bi li izbegli sudaranje sa njim.

Tačka je upravo dodata na poslednju rečenicu u poglavlju. Ali mu se nekako sve činilo da će se ta jedna pretvoriti u tri tačke.

Negde.

Nekada.

Nekako.