On je gad

Uvod

Veceramo u tisini, naravno kao i obicno.
Gusi me ova prostorija kad je on tu, zapravo gusi me samo njegovo prisustvo.
Mrzim da boravim u istoj prostoriji u kojoj je on, veceras sam bila primorana.

" Pa kako ste se proveli u Parizu?" odjednom neprijatnu tisinu prekida gospodja Romano.

U Parizu? Pogledam Alessandra ne skrivajuci svoju iznenadjenost sto je naravno i primetio.

"U Parizu?" Pitam spremna da dobro zacinim cijelu situaciju.
I samo zabavljeno bacim pogled na Alessandra koji pocinje da se mrsti.

"Pa da, na vasem medenom mesecu" gospodja se i dalje smesi. Ko zna kakve joj je lazi ispricao njen divni sin. Mozda je on bio u Parizu tih par dana, kada mi je bukvalno bilo svanulo jer nije vise svoj bes iskaljivao na meni.

"Ne znam o cemu pricate"odgovorim otrovno. Mrzim njega i cijelu njegovu porodicu.

"Nikakvoga medenog meseca nije bilo, ne pridavajte veliki znacaj lazima vaseg sina" kazem drsko i ustanem od stola. Osjetim Alessandrov mracan pogled iza sebe ali se ne obazirem.

"Gde si posla!" zagrmio je.

"Nije te briga" rekla sam drsko ne okrecuci se. Stiskam sake da mu ne bih kosu pocupala sa njima, ignorisuci njegove reci popnem se na sprat.
Usla sam u svoju sobu i bacila se na krevet. Zasto se moj zivot odjednom pretvorio u pakao.

Izdrži Adriana, to je samo godina dana, tješim sebe.
Vrata se otvaraju i na njima vidim njega. Sranje trebala sam zaključati, Adriana nikad se nećeš opametiti.

"Sta hoćeš?"kažem besno ustajući sa kreveta.

"Slušaj, sad ćes lijepo sići dole i izviniti se mojim roditeljima" rekao je ljuto dok mu se svaki mišić na licu zatezao.

"Zašto to da radim? Pa pobogu nisam ništa slagala"

"Adriana ozbiljan sam" kaže dok mu se glas ne stišava.

"Ne zanima me, zašto sam ja dužna da se izvinjavam tvojim roditeljima. U ostalom to su samo tvoji roditelji, meni nisu ništa"

"Ti si moja žena ako se sjećaš i ponašaćeš se kako ti dolikuje"
Nasmijem se na ovo, kakva bre žena.. Mi smo stranci, totalni stranci koji su u braku.

"Da li se Stela ponašala kako joj dolikuje?" kažem i radujem se u sebi kad pogledam njegovu reakciju.
Kreće ka meni užurbanim korakom i ja ne uspijem da reagujem jer je već ispred mene.
Uhvatio me je grubo za podlaktice i gurnuo na krevet.

Svoje prodorne crne oči je usmjerio na moje, držeći me prikovanu.

"Tu kučku da mi više nikada nisi pomenula. Jasno?" Gledao je u mene očekujući odgovor.
Ma neću mu popustiti, i neću se ponašati po njegovim pravilima.

"Jasno Adrina" kaže stežući me jače za ruke. Imala sam osjećaj da će mi zaustaviti krv.
"Jasno" kažem jer nemam izbora. Ovaj ludjak je u stanji da me ubije.

"Drago mi je da smo to riješili, a sad želim da se izvinis svima"

__________
Krecemo sa novom pricom ostavite vote i komentar ako vam se svidja 💗🤗♥️