Zrela za pakao

ne spavam

ne spavam

ne spavam često, to mi nije problem. ganjaju me problemi prošlosti i duhovi koje ne mogu pustiti. prilaze mi kada zaspem i kao da mi tresu ramena i šapuću preglasno na uho.

kada spavam, spavam duboko i dugo. i tada ganjaju me fragmenti prošlosti i tuga posuta je po meni kao kozmička prašina, ali ne bude me. ne bude me, znajuć da sam umorno ih čekala ne spavajuć.

nekad zaboravljam da moje noćno ponašanje nije uobičajno, pa ga spomenem ljudima koji se na tu pomisao naježe. zar se boje tame i svega u njoj? plaši li ih tišina ili njihove misli?

naviknula sam se utonuti u glazbenu podlogu dok šuljaju mi se tajne smrti iza leđa i tupkaju pod oknom prozora. horori su mi uvijek bili omiljeni.