Be kind to yourself

Part III

Subota je sporo prošla, stalno sam bila na iglama i očekivala Michaelov poziv. Koji se desio nešto kasnije. U nedjelju. 

Nedjelja 2.11. "14

Za vikend sam otišla kod svojih roditelja na selo. Pošto su moji roditelji ljudi sa sela, dan je započinjao već u 5:30. Svi su morali biti budni i na jutarnjoj kavi.

Ustala sam iz kreveta neispavana i sa ogromnim podočnjacima. Osjetila sam keksiće koji su mirisali iz kuhinje.

"Dobro jutro." Uzela sam svoju šalicu i odložila je na stol.

"Jutro! Naspavana i odmorna?" 

"Donekle." Lagala sam, inače bi cijelo jutro slušala kako treba da se naviknem...

"Kada se danas vraćaš u grad?"

" Zavisi od obaveza. Možda čim doručkujem i prisvučem se."

Vani je bilo tmurno i kiša je bila u najavi.

"Tvoj brat može poslijepodne da te vrati u grad." Informisala me mama.

"Mogu i busem." Spontano sam se nasmiješila jer sam se sjetila Michaela.

"Zar je toliko bitno da se vratiš još jutros?" Uputila mi je upitan pogled. Obrve su joj se namrštile i očekivala je objašnjenje.

"Dogovorila sam se sa kolegama na kavu popodne." Pokušala sam slagati i vratit joj onaj blagi izraz lica.

"Znaš Patricia imaš 23 godine, moraš se nekako skrasiti." Započinjala je dosadnu temu.

"Mama! Tek sam našla posao! I tek za 3 mjeseca punim 23." Mrzila sam kad mi povećava godine, osjećam se tako staro.

"Oh dobro,samo kažem da nije..."

Ustala sam sa stola i otišla natrag u svoju sobu ljuta što se miješa u moj ljubavni život. Znam i sama da nije idiličan i da mi treba nešto novo, ali njeno pametovanje neće mi pronaći princa na bjelom konju.

Spremila sam svoje stvari i bila spremna za polazak.

"Idem ja, vidimo se sljedeći vikend.Nazovem vas." Mahnula sam i krenula zatvarati vrata kada je ona opet nastavila sa istom pričom.

"Nemoj da si ljuta! To ja za tvoje dobro! 'Ajde sada , javi kada dođeš." Mahnula sam i izašla iz kuće.

Pješačila sam nekih 15 minuta do prve autobuske stanice gdje sam se ukrcala u prvi autobus. Vozio je samo do 8 ulice, a ja sam živjela u 11. Ostatak puta sam propješačila stalno zureći u svoj mobilni, neće li stići kakva poruka ili poziv...

Stan je bio uredan , tako da sam se ostatak popodneva dosađivala. Nešto predvečer sam dobila poziv. Broj je bio nepoznat, ali sam se javila jer sam očekivala da je Michael, što i jeste bio.

"Patricia? Ovdje Michael."

*

"Hej. Znaš da sam očekivala tvoj poziv." Sramežljivo sam se nasmijala.

*

"Stvarno? Da sam znao ranije bih  nazvao."

*

"Uredu je. Što si trebao?"

*

"Ah da. Želiš li večeras sa mnom na večeru?" Jedva je izustio. Osjetila sam  da je nervozan i ja sam bila.

*

"Može,svakako." Kez mi je bio od uha do uha.

*

"Dođem po tebe u 8. Nemoj kasniti! Vidimo se."

*

Otrčala sam do ormara kako bih pronašla odgovarajuću haljinu.

Uska,kratka crna haljina odlično je pasala mome vitkom struku i bujnom poprsju. Crna kosa mi je padala ispod  laktova. Nisam puno pretjerivala sa šminkom. Još samo crne lakne štiklice i bila sam spremna i prije vremena. 19:30 je a ja sam već u kompletu. Pošto mi je je ostalo još dosta vremena odlučila sam da poradim na svojoj šminki. Umjesto sjajila stavila sam crveni karmin, a umjesto obične crne sjene na očima stavila sa tuš. Mislim da me rođena majka ne bi prepoznala ovako 'namontiranu.'

Točno u 20 sati Michael se dovezao sa mercedesom.

Izašao je iz auta kako bi  mi otvorio vrata automobila, džentlmen.

"Izgledaš fantastično! Iako se ne mogu požaliti ni na tvoje suknje i košulje na poslu."

Šarmirao je i ja sam pocrvenjela.

"Hvala ti..." Ušla sam u auto i sva sam drhtala od uzbuđenosti. Ipak nisam odavno izašla na nikakav dejt.

"Hladno?" Pružao mi je ruku kako bih osjetio moju temperaturu tjela.

"Da." Jedva sam uspijela izustiti a da mi glas ne podrhtava.

Upalio je grijanje , no ubrzo smo bili u restoranu i odlično se zabavljali.

Prošlo je 2 sata i vrijeme je tako brzo prolazilo sa njim.

"Ovo je dejt." Rekao je i izbacio svoje bijele zube. 

"Tako nekako." Stavila sam komad mesa u usta i pokušala izbjegnuti neugodnu situaciju.

Tek za nekih sat vremena smo se spremili za odlazak.

"Želiš da te vodim još negdje? Ili si umorna?" Upitao je ravno gledajući me u oči svojim predivnim zelenim očima.

"Za danas dosta. Moramo sutra rano na posao."

Već smo bili na putu ka mojoj ulici.

Kao pravi džentlmen , kao što je to svaki dan dokazivao i sada mi je ljubazno otvorio vrata automobila.

"Vidimo se sutra" Zatvorio je vrata i stavio ruke u džepove.

"Naravno." Tražila sam ključeve svoga stana po torbici ne gledajući Michaela jer sam i dalje bila nervozna.

"Kada sutra ideš na posao?"

"U 8:30,zašto?" Pronašla sam ključeve i bila sam spremna da se pozdravimo.

"Doći ću po tebe."

Zašutili smo obadvoje na minutu, kada se od nagnuo i poljubio me. Ostala sam zatečena i nisam znala da li da uzvratim.

"Nadam se da ti je ovo u redu?" I dalje je čuvao ruku na mom obrazu.

"Naravno." Osmijehnula sam se kako bih sakrila iznenađenost.

Požurila sam natrag u stan jer je vani bilo zastrašujuće hladno. Srce mi je jako kucalo i misla sam da će da izleti. Skinula sam svu šminku i odjeću i spremila za krevet.

Michael,Michael...

Usnula sam sa njegovim imenom u mislima...