Pamtim sarajevski behar, sve nijanse ružičaste što krase taj divni grad. Pamtim i jedne plave, vesele oči što me gledaju nježnije nego ikad prije. Što mi pokazuju ljepotu raskošniju od neba nad Sarajevom. Pamtim zelenilo Velikog parka, gužvu kod Katedrale, slučajnosti koje me dovode do tebe. Pamtim, a prošlo je. Nikad se neće vratiti. Baš kao ni mi. Kao ni dan kada je sve izgledalo beskrajno. Dan koji je oživio moje snove i nemoguće na tren učinio mogućim.
YOU ARE READING
Male priče o velikoj ljubavi
Short StoryNe spominji iluzije, dušo, tu sam kralj Kapetan silnih brodova potonulih do dna. 🎼