Ništavilo večnosti

8

Kao što sam i očekivala bilo je lako smuljati mog šefa Donalda, vidim da se još uvek nada reportaži Lukijana Montesorija.

- I dogovorila sam reportažu sa gospodinom Montesorijem – uputim mu osmeh.

- To je odlično – ne krije oduševljenje.

- Ako je to sve vratila bih se da nadoknadim propušteno.

- Naravno, naravno.

Izađem i naletim na Rebeku. Moj um se momentalno raspršti u hiljadu delova jer ona pokušava da se seti šta je radila noćas i odakle joj tragovi ugriza na vratu. Prođe mi kroz glavu jedan vampir ali zadržim svoj zaključak za sebe.

- Rebeka – pozdravim je.

- Dobro jutro – odgovara smeteno. Hm.

Vratim se u kancelariju i odlučim ozbiljno da porazgovaram sa Lukijanom.

. . .

Kler je divna, zaista jeste i trudi se da mi maksimalno pomogne, ne mogu joj reći da to nije potrebno zato uživam u njenom društvu.

- Ovo je Robert, stariji urednik – predstavlja mi normalnu verziju Džordža Kolunija.

- Drago mi je Adelaida, poslednjih para dana se raspravlja o tome da smo vam dosadili – šmekerski osmeh, pogled zavodnika, da, da . . .

- Morala sam da se posvetim jednoj reportaži koja je bila vezana za moj prethodni posao.

- Drago mi je što si još uvek sa nama.

Ona je osveženje, Mlada, lepa, pametna i dobra . . . hm te noge . . . Kako bi dobro izgledale oko mojih bokova dok je ispunjavam . . .

Izađem iz njegove glave i stresem se. Žena stvarno ne treba da zna o čemu sve muškarac razmišlja.

- I meni Roberte. Hoćemo li Kler? Gladna sam.

- Naravno.

. . .

- Lukijan Montesori.

Gledam kako Kler obavija čežnja na izgovor ove dve reči. Nije to ništa zlo već naivno, opčinjena je njime kao i svi ljudi.

- Niko zapravo ne zna mnogo o njemu, znam da je ona kućerina njegova i farbika oružja ali on nije društven tip. Nikad ga niko nije video u šetnji ili provodu . . . – zamislila se nad svojim rečima.

- Ali je definitivno dobrodušan čovek. Da li znaš da je zemljište na kome je izgrađen ovaj grad njegovo?

- Zaista? – odglumim zaprepašćenje.

- Da, pripadalo je njegovim precima, sad je njegovo.

- Zanimljivo.

- Kad već pitaš mislim da nijedna žena iz ovog grada nije bila sa njim . . . mislim u vezi ili seksualno. Niti muškarac.

To mi je od sinoć jasno.

- U svakom slučaju srećno sa reportažom.

- Hvala.

. . .

Zaputim se na već poznatu adresu i završim u Lukijanovoj fabrici oružja.

- Izvinite gospođice Luis ali ne vidim nigde Vaše ime – sekretarica me ljubazno odbije.

- Proverite ponovo.

Igranje sa tuđim umom je opasno, a u mom slučaju bolno, zato izbegavam to ali ponekad istrpim malo boli.