Ništavilo večnosti

5

Kad te đavo mami greh nije bitan, a mene đavo posebno doziva. Budna sam pola noći, istražujem vampire, čitače, sve što mogu pronaći. Nikad me nije peterano interesovao njihov svet, uvek sam bežala od njega ali šta ako mi taj svet pruži preko potreban mir? Rizikujem, svesna sam toga ali rizik mi je preko potreban.

Iznenadim se kad se moj telefon oglasi, u ovo doba samo može biti jedna osoba. Rex.

- Kasno je – javljam se.

- A ti si budna. Imam priču za tebe.

Iako često kažem da sam završila sa opasnostima znam da ću uvek pokleknutu jer adrenalin me radi a mir me nikako ne pronalazi.

- Slušam.

- Masakar u Londonu.

- Brate bukvalno dva dana radim ovde, dobiću otkaz ako nestanem, osim toga bankrot sam.

- Mogu ti uplatiti novac.

- Ne . . . moraću da odbijem.

- To ne liči na tebe.

- Pa moje telo je bogatije za tri rupe od noža, moram da usporim.

- Zašto si u toj vukojebini? Možeš dobito posao bukvalno gde god poželiš.

- Trenutno mi je potreban mir – iznenada dobijem ideju.

- Tvoja odluka.

- Čujemo se Rex.

- Čujemo se mala.

Prekinem vezi i rešim da napišem priču života. Možda je nikad neću objaviti ali neko bi trebalo da zna da postoje vampiri, budući čitači misli moraju imati nekakav dnevnik, nekakav izvor informacija. Zvuči kao projekat koji ne zahteva novac.

. . .

Idućih nekoliko dana nije bilo ni traga od mog prvog komšije vampira. Možda sisa nekoj jadnici krv. Nebitno, rešila sam da posetim Dajanu, trebaju mi informacije.

- Uđi lutko.

- Zdravo i tebi, deluješ raspoloženo – zaključim.

- Dragi mi se vraća noćas.

- Gde je bio?

- U Londonu sa Lukijnom, izgleda da su imali nekakav problem.

- Kakav? – možda masakar?

- Ne bih znala. Sedi. Da li želiš nešto da popiješ?

- Ne hvala ti, ovde sam jer mi trebaju informacije.

- Kakve?

- Vampirske.

- Mislila sam da te nešto posebno ne interesujemo.

- Pa brinem za pokoljenja, a i ovaj grad je dosadan, treba mi projekat za razonodu.

- Pa . . . - prekinula jer jer smo čule helihopter.

- Damjan – nasmešila se i istračala napolje.

- Toliko o mojim informacijama. Zar nije rekla da joj suprug dolazi večeras.

- Pa koga to imamo ovde.

Okrenem se i ugledam prelepog tipa sa zlim pogledom. Bile su potrebne dve sekunde da pokuša da mi uđe u glavu. Blokiram ga i povučem se unazad. Jebeni vampir. Žedan je i želi da me okusi pre nego što uđu ostali. Razmišljam u nanosekundi, znam da fizički nemam nikakve šanse protiv njega zato mi jedino preostaje um. Dok on korača kao meni kao tigar koji se sprema da me rastrgne, ja se koncentrišem jer znam da mi od moje koncentracije zavisi život.