°10.DEO°

28 6 1
                                    

Pošto je Sophia bila u šoku zbog ovoga,morale smo da sednemo da bih je smirila...
Sophia:Šta je ovo...zašto nas lažu?
Zagrlila sam je jako i ubrzo je počela da plače.
Adelaide:Moramo da saznamo o čemu se ovde radi...ne moguće je da se ovo dešava.Hibridi postoje...ali šta ako oni nisu loši i da to samo rade da bi se zaštitili?
Sophia je svoje ruke sklonila sa mojih ledja i izvukla se iz mog zagrljaja.Ustala je i krenula,nije me čak ni pogledala već je gledala samo pravo.
Adelaide:Sophia,čekaj!
Okrenula se,a zatim mi je prišla...
Sophia:Ti veruješ u hibride da su oni dobri?Rekla si mi da je tvoj otac poznavao jednu,i da zna kakva je ona?Zašto ne razmisliš malo i pogledaš ljude oko sebe?Hibridi su postojali i i dalje postoje.Vratili su se da nam se osvete.A Vexana?Vexana je ista kao i oni.
Pričala je bez prestanka i pomalo zastajala.Oči su mi suzele i suze su polako počele da klize niz moje lice.Sophia je pričala istinu,ali i dalje ne verujem da je Vexana takva,i znam da želi nešto da mi kaže...
Sophia:Jednostavno ne želim da imam posla sa njima.Naši ljudi će sve to rešiti i oni će nestati iz naših života...
Okrenula se i otišla...
Ostala sam sama i srce mi je kucalo veoma brzo.Zbog ovih reči sam pala na travi i počela da plačem.
Od besa sam čupala travu koja je puna rose zbog kiše i bacala je na sve strane.
U jednom trenutku sam osetila blagi dodir ruku na mojim ledjima.Naravno,to je bila jedina osoba u ovoj šumi,Vexana.

Vexana Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt