PLES SA ĐAVOLOM

Pt. 12

Sara pov.

I: Saricee, nismo se dugo videli. Prolepšala si se.
Ja: Da jesam i moram da idem.
I: oh ne ne ideš ti nigde mala, slušaj bićeš moja devojka inače!
Ja: Šta? Hahah jako te se bojim evo klecaju mi kolena..

Kažem sarkastično jer me stvarno nervira. Ne mogu da se sad bakćem sa njim žurim. Moram da smislim nešto što pre...

I: Znam da ti se sviđam priznaj! Priznaj je**m ti majku glupu!....

Počneo je da vređa, nema pojma da ostanem smirena. Udarim ga šakom jako i on padne umesto da ga pustim i trčim ja pstanem6i počnem da ga udaram i vrištim na njega...
Udarala sam ga i udarala. Niko moju majku neće spominjati a da ne prođe nekažnjeno.
Ruke su mi krvave, ali nije ni njegovo lice bolje. Neće ga majka prepoznati. Odjednom osjetim da me neko drži oko struka i sklanja od njega. Počnem da se cimam i otimam u udarim tu osobu u nos. Okrenem se i vidim ga. Au...

Ja: (zadihano i uspaničeno govorim) jao, jao izvini molim te nisam htela...
Mlataram rukama i žmurim jer me strah njegove reakcije. Govorila sam 300 na sat ali umesto da mi vrati on se nasmeje i to glasno, onako kako se smeje niko drugi osim mog Relje, ali on je u vojsci. Otvorim oči gledajući u pod zbunjeno kad podignem glavu vidim veoma visokog i lepo građenog dečka sa prelepim širokim osmehom. Gledam ga tako dok se smeje, a osmeh mu najlepši na svetu. U momentu on zastane i osmehnu se i kaže

Xx: Ha ha, smešna si jako. U reduje nije ništa strašno.
Ja: Kako nije vidi kako sma te udarila pa krv ti ide na nos.
Xx: Ozbiljan sam ne boli. Ajde da se sklonimo dok murija nije došla ne bih da upadamo u probleme.

Opet se osmehne i povuče me za ruku.
Ja onako izbezumljeno stojim ne mogu da se pomerim. Njegov osmeh me hipnotiše. Izgubila sam se u tom osmehu i tim zelenim očima. U momentu čuje se zvuk sirene koji me vrati u stvarnost. Okrenem se i u tom trenutku me on podigne u naručje i potrči prema nekoj ulici. I evo ga opet, izbezumljena sam i sve što osetim je miris jakog muškog parfema. Isti takav i Relja ima. Sve na njemu me podseća na mog brata ali to nije on.
Uvek mi je na momcima falilo nešto ni jedan nije bio ni do kolena mom bratu. Ali ovaj momak savršeno me podseća na njega. Ne znam šta da radim. Da li mi se sviđa?

Xx: Ejj, jesi tu? Čuješ me.

Trgnem se na njegov glas i pogledam u njega, onako zadihanog i sa tim bogovskim osmehom.

Ja: Da...

Zamucam i zastanem. Jednostavno se gubim, ne znam šta mi je. Da nisam luda?

Xx: hm, be bih rekao. Deluješ izgubljeno.
Ja: Je li se toliko primeti?
Xx: mhmm.. Je li sve okej?
Ja: ma je, sve okej. Ali tvoj nos još krvari. Daj da to obrišem..

Uzmem gazu i etanol koji uvek imam sa sobom za ne daj bože i polako mu očistim nos. Zatim uzmem maramicu i dam mu da stavi u nos da krv stane.
On se svo vreme smešio a ja se trudila da budem pri sebi. Nisam romantičan tip, šta više ne zanima me neka veza. Ali ima u ovom momku nešto što ga izdvaja. Nešto što ga čini posebnim. A ne znam ni ko je, niti kako se zove. Možda i bolje da ne znam... Jako sam strpljiva osoba. A ako nam bude suđeno, naći ćemo se opet.

Šta mislite kako se zove taj misteriozni dečko sa divnim osmehom. Pišite u komentare sledeći deo u petak.
Voli vas Joella!🌹✨🌙