Out Of Woods

Part:5 Life sucks

"Smanjeno ti je vladanje?!" Tata se proderao i ustao sa svoje fotelje, dok sam ja stajala ispred njega pognute glave.

"Zao mi je tata, onaj glupan je rekao da sam ja za sve kriva" Rekla sam tiho pokusavajuci da se odbranim.

"Dejvide, duso pusti je, vidis da je uzrujana" Baka, koja je dosla maloprije je ustala i potapsala tatu po ramenu "Idi ti, ja cu malo popricati sa njom" On je klimnuo glavom i izasao sav crven u licu.

Ja sam se pribrizila i jako zagrlila baku.

"Hvala ti" Rekla sam dok je ona samo klimnula glavom.

"Hajde sada ispricaj mi sve"

Nakon nekoliko minuta sam joj sve ispricala, dok me je ona gledala svojim toplim pogledom ispod kojih su nazirali ogromni podocnjaci.

"Zapamti ovo duso. Kao sto kompas uvijek pokazuje na sjever tako i muska ruka uvijek osudjuje i pokazuje na zenu. Vjeruj mi to znam iz iskustva."

...

Setajuci po ulicama shvatila sam sta sam ustvari uradila. Zakljucala momka u ostavu, kasnije se vozila u njegovom autu i on je isao samnom u prodavnicu? Jedna suza mi je kanula niz obraz, jer uvijek pomislim na mamu:Sta ona misli o tome? Da li bi bila razocaran da je sada tu?

Nasmijala sam se malo i obrisala suzu razmisljajuci kako bi to bilo da je mama u stvari ziva.

U razmisljanju me je prekinulo glasno urlanje neke grupe.

"Hej Beth duso, hoces li nam se pridruziti?" Ugledala sam nekog momka sa crnom kosom i plavim ocima koji se smijao kao lud, iza njega su bila jos cetvorica medju koji ma je bio: pa ko drugi nego kovrdzavi kreten.

"Pusti je Luka, ona je slaba na mene. Ja cu je pozvati" Cula sam promukli Harryev glas iza sebe, dok sam ja sve brze hodala i molila se u sebi da me ostave na miru. Nazalost, i dalje sam cula kako me neko prati. Okrenula sam se i ugledala Harryea sa cudnim pokretima i odvratni osmijehom

"Sta hoces od mene?! Hajde, reci sta hoces pa da idem" Iznervirano sam rekla i pocela mlatiti rukama

"Polako, zelim da se opustis malo" Poceo mi se priblizavati a ja sam se naglo krenula kretati unazad "Ne boj se, necu ti nista" Nasmijao se dok sam ja i dalje isla unazad. On je ubrzao i vec sam osjetila njegov dah na mojoj kozi. Uhvatio me je za ruke i po stoti put se nasmijao.

"Nemoj to raditi Harry. Ti mene mrzis, ja sam streber obicni. Samo me pusti" Kanula mi je jedna suza niz obraz, uplasena da nece uraditi nesto za sta cemo oboje zazaliti kasnije. Vec smo se odmakli podalje i bili smo u potpuno drugoj ulici. Ja sam se pocela odupirati a onda se on poceo smijati.

"Pa zar si stvarno mislila da cu ti nesto uraditi?"

Pogledala sam ga cudno a onda je on sjeo na trotoar i zapalio cigaretu.

Ja sam stajala iznad njega i cekala da kaze nesto.

"Jednostavno mi je trebalo da odem od njih. Ne brini, nisam naduvan. Necu ti nista" Odahnula sam kada je to rekao i nakon kratkog razmisljanja sjela pored njega. Pogledala sam ga i uzela mu cigaretu iz ruke. Stavila sam je u usta i duboko je potegla. Nakon odvratnog ukusa zakasljala sam se.

"Hej! To nije za tebe" Harry mi je pokusao oduzeti ali ja nisam dala, pa sam je ponovo potegla sada osjecajuci i dalje odvratan ukus ali malo blazi.

" Znas, moj ti je zivot jedna velika zajebancija" Rekla sam i pocela klimati glavom drzeci cigaretu u ruci. Harry se nasmijao tuzno

"Meni pricas" Izvadio je kutiju Marlbora i ponovo zapalio. Ja sam pocela sutati kamencice koji su bili na trotoaru razmisljajuci o zivotu.

"Uvijek sam tezila za tim nekim savrsenstvom, vjerovala u pravu ljubav, u pravo prijateljstvo, o slozi, vjeri. O tome da cu se jednom probuditi, ugledati mamu kako kuva dorucak a tatu kako cita novine, izaci napolje ugledati djecu kako se igraju, bake i deke kako se drze za ruke, zene kako piju kafu sa svojim muzevima. A znas li sta vidim Harry? Nista." On je klimao glavom a ja sam jos jednom potegla cigaretu, trenutno ne osjecajuci nista, samo osjecaj nekog smirivanja.

"A sta mozes reci za mene? Nemam roditelja, jedina osoba koju volim me je napustila, upao sam u bolesno drustvo, pusim, pijem, poznat sam kao najveci kriminalac u gradu. Ujutru kada se probudim nemam nikoga da mi kaze dobro jutro, jedino sto me docekaju poruke od nekih ljudi da ce me ubiti" Malo je zastao i pogledao me "Ali to nije bitno. Duzna si mi jednu cigaru." Odjednom je ustao i krenuo niz ulicu bez pozdrava.

Ja sam podigla obrvu i zgazila cigaretu vracajuci se kuci.