Tajna ljubav 🔚 UREĐUJE SE

"Ne gledaj me tako."

Aaron

-Jesi li ju zvala?-Oliver je pitao zabrinuto.

-Olivere već sam ti rekla da jesam,ali se ne javlja. Mobitel joj je isključen.-Agatha je odgovorila živčano.

-Pa di je ona? Nije u stanu,nije kod nas u kući. Di je? Di je?-iznervirano je hodao uokolo.

Radilo se o Heleni. U subotu je samo nestala sa porukom da joj je pozlilo i da je otišla kući. No,kod kuće nije bile kada je Agatha otišla do nje. Mobitel joj je bio isključen,a danas je ponedeljak i nije se još uvjek pojavila na poslu. Svi smo u brigi. Znam da je lagala da joj nije dobro već se nešto dogodilo. Je li joj tata nešto ružno rekao? Ne znam niti sam,ali samo znam da se jako brinem za tu curu. Da ni ne govorim o tome da sam se ispred njezinih vrata našao nekoliko puta. Naježio sam se na misao da joj se nešto loše desilo ili da joj je netko naudio. Agathin mobitel je zazvonio,a nas troje se svatko trgnuo iz svojih misli.

-Helena je!-Agatha je ciklnula,a Oliver i ja smo se pogledali.

-Helena,zašto se nisi javljala? Jesi dobro? Znaš li koliko smo se brinuli? Gdje si?-Agatha je odmah postavljala pitanja dok smo Oliver i ja čekali odgovore.

-Razumijem! Jesi barem dobro?-Agatha je napravila zabrinuti izraz face.

-Mhm,onda se vidimo se nekoliko minuta.-ona dolazi u tvrtku?

-Reci joj da se odmah nacrta u mojem uredu.-Oliver je bijesno rekao,a Agatha joj je prenesla. Zatim je samo odmaknula mobitel od uha i spustila ga na stol.

-Što kaže?-preduhitrim Olivera i pitam Agathu.

-Ona nije nikako dobro. Što više zvuči tako zastrašujuće. Strah me je za nju. Ovo ju je sigurno slomilo.-prošla je rukom kroz kosu.

-Što ju je moglo toliko povrijediti? Mislim nju je teško izbaciti iz takta.-Oliver je rekao.

-Još pitaš? Finn je sve uništio.-Agatha je brzopleto odgovorila.

U tišini sam sjeo na mjesto i čekao da ona dođe. Zašto me toliko privlačila? Ona ima nešto u sebi što mi pomućuje pamet i razum. Tjera me da donesem odluku prije nego što razmislim. Do prije samo mjesec dana samo zanovijetao oko odlaska u London,a prije 2 tjedna sam jedva otišao u New York. Jedino što mi je u glavi je ona. Ne znam koliko mi se puta uvukla u san i koliko sam je puta htio pod sobom ili ja sebi. Zato sam isčekivao da se pojavi na uredskim vratima. Osim toga moram u 11 otići kod Davida na sastanak,a to je točno za pola sata.

Nakon 10 minuta šutnje ona se pojavila. Ušla je bez kucanja u Oliverov ured,a ja sam ostao u šoku. Nije zračila onom energijom koja me je priviklu na prvu kod nje. Nije bila našminkana niti odjevena u neku poslovnu odjeću. Izgledala je obično i poprilično tužno. Osjećao sam se kao da mi se srce para vidjevši kako izgleda iscrpljeno,ali to nije bilo sve...njezine oči pokaziale su nepodnošljivu hladnoću,ona se nije nadala nićemu. Niti trunke sreće nije bilo u njoj. Osim u očima joj je vidljiv bijes,i to kakav bijes...da se naježiš. Osim što je bijesna smršavila je od zadnjeg puta. Njoj je potrebna utjeha. Dobro sam znao kako joj je,jer i ja prolazio kroz slične stvari. Jesam li već spomenio da imam dvije polusestre i jednog malog polubrata? Ne znam niti sam. Sve su to djece iz noćnih avantura. Mojem ocu se omaklo i napumpao je tri zaličite žene. Što bi se desilo da sam ja to učinio Heleni? Ona bi bila trudna i u trbuhu bi nosila nešto moje...pardon naše. Usput bi me Oliver kastrirao kada bi takvo nešto naravio.

Dođe mi da sam sebi lupim šamar. Od kuda meni ovakva razmišljanja?

-Što ste trebali?-Helena je ravnodušno pitala.

-Čuj nju što smo trebali. Eto sestro zvali smo te jer ti majstor Bob nudi posao.-Oliver je sarkastično rekao.

-Olivere ne seri...Pitala sam nešto i nema vremena za prepucavanje. Ne danas,ne naredni tjedan,a bome ni mjesec.-Helena ga je sasjekla tako da zanjemio.