James Potter II & čarobnjaci Hogsmida

1.septembar

Svanulo je. Prvo septembarsko jutro. Bilo je osam sati ujutro, a voz kreće u jedanaest, što znači da učenike deli tačno tri sata do polaska. Tri sata unutar kojih se moraju spremiti.
Kada je svetlost sunca pogodila Jamesove kapke, trgnuo se, preplašila ga je nagla svetlost, pošto mu je par trenutaka ranije glava bila prekrivena jastukom. Protrljao je oči, te ih otvorio da bi ugledao svoju sobu, koja je kao i uvek bila u kreativnom neredu. Video je Teddya (sin Nymphadore & Lupina) kako bezbrižno spava, naravno, bilo mu je drago što je tako, jer ga je mogao probuditi.

Lagano je ustao iz kreveta, te se lakim koracima približio njegovom krevetu, a zatim, nije učinio ništa drugo, nego seo na njegov trbuh!

„Dobro jutro!" – povikao je visokim tonom, u nadi da će ga šokantnije probuditi.

„Um, James, mislim da si pogrešno protumačio. Nije mi idealan načinn za buđenje tvoje dupe na mom trbuhu, znaš?"

Zatim se prevne na bok, a James pade s kreveta smejajući se, još uvek je bio u pidžami, baš kao i Teddy.

Kada su shvatili koliko je sati, a bilo je osam i dvadeset osam minuta, obojica sinhronizovano skočiše na noge, ne bi li se što pre obukli jer Hogwarts express polazi za manje od tri sata. Teddy je oblačio majicu, a James je potčao niz stepenice, za sobom ostavljajući veliku buku, jer su stepenice bile drvene a njegova stopala su se svaki put teško dočekala.

„Kakva je to buka? Jeste li ludi?" – začuo se glas Jamesovog oca, Harriya Pottera. Njegov otac nije bio preterano strog, a ni majka, što je rezultiralo njegovim ponašanjem koje je kad-tad znalo prelaziti granice.

„Hajde, dođite na doručak, svi vas očekujemo" – ubacila se u razgovor Jamesova majka, gospođa Ginny Potter, uz blagi smešak na licu.

James je shvatio da je pametnije da do daljnjeg ućuti, te je sa Teddyem , koji se već obukao uputio prema trpezariji gde ih je čekao već postavljen doručak.

Doručak u porodici Potter je bio omiljeno jelo, sto bi tada bio prekriven toliko da bi jedva sve stalo na njega, što je i razumljivo, jer se trebalo prehraniti pet, sada već, šest osoba.

Albus i Lilly su već sedeli za stolom, a Lilly je uputila nekoliko pogleda prema Teddyu.

„Celo leto je govorila o tebi." – rekao je James šapatom Teddyu, uz prevrtanje očiju, „Možda će ti tražiti autogram", nastavio je.

„Dobro jutro, Albuse, Lilly." – otpozdravi ih Teddy uz smešak na licu.

„Hvala i tebi." – odgovoriše mu jednoglasno.

„U, počeo si se i ulizivati.." – kaže mu James, pomalo prekorno.

„Ne, samo sam kulturan. Znaš, to je ono kada se pristojno ponašaš."

Na stolu je bilo hrane u izobilju; od američkih palačinki prelivenih voćnim sirupom, do obilčnog tosta sa šunkom, omleta i sličnog.

„Kod vas se uvek udebljam" – komentarisao je Teddy, nakon što je proveo desetak minuta promatrajući tu divotu. U tanjir je stavio dve američke palačinke i par kašika voćne salate od jagoda, ananasa, breksvi i banana.

„Ne škodi ti, privlačniji si s kojim kilogramom viška", reče James, kroz smeh.

„Jesi li me upravo nazvao debelim?" – odgovori mu, rukom prelazeći po svom stomaku ne bi li se uverio da se nije udebljao.

„Naravno da nisam, samo si elegantno popunjen."

Nakon obroka, počeli su se spremati za polazak, to je izgledalo nekako kao Jamesovo i Teddyevo podrugivanje jedno drugome uz pokušaje gospođe Potter da ih umiri, kako nešto ne bi zaboravili. Bili su spremni u petnaest do jedanaest, a Harry je već bio uspaničen da će propustiti voz.

„Jesmo li spremni za polazak?" – upitao je dvojicu tinejdžera.

„Jesmo" – odgovori je Ginny, iako pitanje nije bilo njoj namenjeno. Usput je popravljala svoju frizuru.

Svo četvoro pođoše u dnevni boravak, te Ginny donese posudu s letiprahom. Ispred njih se nalazio ogroman kamin. Kamin je bio toliko veliki da bi čak i Hagrid mogao ući u njega, kako to Ron kaže. Harriyev pogled je bio prikovan za sat, koji je odbrojavao vreme do polaska voza.

James je ušao prvi, malo popravio svoju neurednu i razbarušeno frizuru, a zatim šaku napunio letiprahom, te glasno povikao „King's Cross!". U tom trenutku su ga jezičci zelene vatre progutali, te ga magično doneli do kamina King's Cross stanice, ali tamo gde je bilo sigurno da ih bezjaci ne mogu videti. Iako je navikao na osećaj koji ga je prožimao kada je leteo uz pomoć letipraha, svakog puta ga je obuzimao poseban adrenalin I uzbuđenost.

Oko njega je bilo još pet kamina, iz kojih su svake sekunde izlazili različiti čarobnjaci s svojim porodicama. Ta prostorija na stanici, nije bila velika, pa su čarobnjaci žurili da izađu da ne prave gužvu i pometnju.

Iza njega se začuo glasan prasak, dakle još neko je došao. Okrenuo se iza sebe I ugledao svog oca, koji nije obraćao pažnju na njega, jer je I dalje gledao na sat.

"Još osam minuta I devetnaest sekundi imate do polaska."

Naravno, Harry je bio jako uzbuđen zbog svog sina, ipak mu je ovo prva godina na Hogwartsu. Dok, Jamesa sve to nije naročito zanimalo. Nije osećao uzbuđenost, jer ipak, moraće puno da uči i biće miljama razvojen od svoje porodice.

Nekoliko minuta kasnije, doputovali su i gospođa Potter i Teddy.

"Hajde, brže, krenimo!" – govorila je, a Harry kao da joj je čitao misli, te sekunde je krenuo ubrzano prema peronu devet i tri četvrtine.

Jamesova nova sova, koju je kupio u Dijagon Aleji, je bila jako nemirna. Non-stop je mlatila krilima, I njeno perije je letelo van kaveza. To je užasno živciralo gospođu Potter.

Kada su prošli kroz zid i pojavili se na peronu, sve je vrvelo od čarobnjaka. Svi su se pozdravljali sa roditeljima, koji sui m upućivali poslednje poljupce I zagrljaje pre rastanka.

"Jamese, Teddy, budite dobri, čuvajte se i klonite se nevolja. Teddy, nadam se da ćeš voditi računa o Jamesu." – rekla je Ginny grljeći ih, dok su joj suze ispunjavale oči.

Uz još par zagrljaja i toplih reči, dečaci su se rastali od Harriya I Ginny, te ušli u voz u 10:59.