James Potter II & čarobnjaci Hogsmida

Hogwarts

Baš kao i obično, dečake je delilo samo nekoliko sekundi od kašnjenja. To je bila glavna Teddiyeva mana, zbog koje je njegova baka Andromeda Tonks ludela. Pretila mu je da će ga pretvoriti u džepni sat, kako bi stizao na vreme. Naravno, ovo je bilo privremeno rešenje, jer kad je stasao, shvatio je da su to izmišljotine.

Smestili su se u poslednji kupe u vozu, jer je taj jedini imao slobodna mesta. No, ni tamo nisu bili sami. Tu su sedeli dečak i devojčica; po svemu sudeći blizanci. Bili su Jamesovih godina, braon kose i zelenih očiju. Pažljivo su ih odmerili, a zatim mu se dečak obratio;

„Hej, nemojte se stideti, slobodno, sedite."

„U redu, hvala" – odvrati mu James, nesigurnim tonom, te sede preko puta njih s Edwardom.

„Vi ste blizanci?" - upita Teddy, gledajući u devojčicu.

„Da, jesmo. Ja sam Beatrice, a on je Maxim."

„Drago mi je, ja sam Edward, ali za prijatelje, Teddy, Teddy Lupin."

„Ja sam James Potter."

„Merlinove mi brade! Pa, ti si sin slavnoga Harriya Pottera, ako se ne varam?" – zapita ga Maxim, s oduševljenjem, dok mu je glas podrhtavao od uzbuđenosti.

„Ovaj, da. Tako je." – zacrveneo se i malo se počešao po glavi. Na to je Maxima njegova sestra prekorno pogledala i zakačila nogom.

„Nemoj mu zameriti. On je, pomalo ishitren. Nije ništa loše mislio, veruj mi."

Neugodnu situaciju je prekinula žena s kolicima. James i Teddy su odmah potrčali u red da kupe neke slatkiše poput čokoladnih žaba, bombona i slezovih kolačića. Svi su zajedno jeli, a najviše je ostalo pasulja „sveukusnjaka". Kada su shvatili koliko ga je ostalo, odlučili su napraviti igru.

„Ja ti dam pasulj sveukusnjak, a ti ga moraš staviti u usta i progutati" – predložio je James.

Teddy je uzeo prvi i dodao ga Maximu, bio je zelene boje.

„Pojedi, hajde." – dobacio mu je kroz smeh.

Maxim ga je pomno posmatrao sa svake strane, nagađajući kojeg bi ukusa mogao biti, a potom ga je ubacio u usta. Čim ga je stavio u usta, ona su se iskrivila, a nos mu se spljoštio. Nastavio je žvakati, a potom je progutao.

„Vidim da ti se jako svidelo." – prokomentariše James.

„Odvratno je, mislim da je to bila mešavine bljuvotine i spanaća. Ništa odvratnije probao nisam!" – rekao je, ispijajući flašicu vode.

„Druga runda, Maxime, izaberi neki i daj Beatrice." – nastavljao je Teddy, koji se već uživeo u ulogu „voditelja".

Maxim je pružio Beatrice pasulj smeđe boje, a na njenom licu se videlo da nije baš oduševljena njegovim odabirom.

„Hajde, Beatrice, nemoj nam rušiti nade" – povikne James tonom koji je odavao zadirkivanje.

„Da, hajde" – složio se Maxim.

Učinila je isto što i njen brat. Pomno je osmotrila pasulj, ne bi li joj njegova tekstura odala kojeg je ukusa, a zatim je zažmurila i namršteno ga stavila u usta.

„Wow, očekivala sam ukus zemlje." – rekla je kroz smešak - „Ipak, čini mi se da je ovo cimet pomešan s čokoladom".

„Čiji je sad red?" – upita James

„Sad Beatrice treba dati grah meni" – odgvori mu Teddy.

„Ovo će biti dobro", rekla je sarkastično pažljivo odmeravajući koji će mu dati. Iz vrećice je izvadila ljubičasti i pružila mu.

„Izvolite, voditelju emisije"

„Hvala, gospođice."

Teddy se zamislio, jer se nije mogao setiti ničeg ukusnog ljubičaste boje. Ipak, nije želeo ispasti kukavica, pa je učinio isto što i prethodno dvoje. Čim ga je stavio u usta i zagrizao, isplazio je jezik. Njegova usta su se iskrivila, a obrve namrštile.

„Odvratno" – prisiljavao se da ga proguta – „Ovo je sigurno patlidžan."

James se počeo glasno smejati, kao i blizanci, dok je Teddiyu bila ogromna muka u želucu.

„Ne smej se Jamese, osvetiću ti se sad za to."

„To bih voleo videti" – pravio se važan i sarkastično mu odgovorio.

Teddy mu je pružio grah smeđe boje, nadajući se da će to biti ili ukus zemlje ili ukus neke bube. James je uzeo, promotrio ga, te ga ležerno stavio u usta. Isprva se namrštio dok je žvakao, a onda se osmehnuo.

„Pečena svinjetina."

„Stvarno?" – razočarano će Teddy.

„Mislim.. Nije ukusno, ali je idalje bolje od patlidžana."

Ostatak puta su tinejdžeri proveli upoznavajući se. Teddy & James su saznali da Beatrice i Maxim potiču iz polu-krvne porodice „Cattermole", te da su deca Raphaela Cattermola ( mlađeg brata Reginalda Cattermola, čiju su ženu spasili Harry, Hermione i Ron u Ministarstvu magije tokom Drugog čarobnjačkog rata) i Caitlin Cattermol, kao i da sada polaze u prvu godinu.

Nakon višečasovnog putovanja, učenici su stigli u zamak. Stariji učenici, medju kojima je bio i Teddy su ušli u glavnu dvoranu, koja je služila kao sedište škole, a izmedju ostalog je bila i trpezarija. Međutim, nova profesorka preobražavanja, Mary Fletcher je zadržala prvake na hodniku, kako bi im održala govor. Mary je bila mlada devojka, braon očiju i crne kose.

„Dragi učenici, pre svega, želim Vam dobrodošlicu u Hogwartss – školu za čarobnjaštvo! Neki od vas su iz čistokrvnih porodica, neki iz polukrvnih, a neki iz normalskih. Verujte, to nije ni najmanje bitno. Svi ste ravnopravni. Mi nećemo praviti nikakve razlike među vama.

Naravno, od sada je Hogwarts vaš dom, ako se budete pridržavali pravila, ovo će bit pravi raj za vas, a ukoliko ipak radite suprtono, bićete strogo kažnjavani!

Sada ćemo poći u Glavnu dvoranu, gde ćemo se priključiti ostalima. Razredbeni šešir će vas razvrstati u Hogwatske kuće;Gryffindor, Slytherin, Ravenclaw i Hufflepuf. Svaka kuća je posebna – i uveravam vas, svaka je podjednako dobra. Kasnije će vas starešine vaših kuća odvesti u spavaonice, a sutra rano ujutro počinje nastava" – objasnila je, a zatim su ušli u dvoranu. James je čuo kako stariji učenici komentarišu kako je on sin slavnoga Harriya Pottera, kako će sigurno bit u Gryffindoru, a neki su komentarisali i kako ne zaslužuje toliku slavu. To ga je jako živciralo.

No, u jednom momentu, starija gospođa je ustala i udarila viljuškom o čašu.

„Učenici, pre svega, da vam i ja poželim dobrodošlicu. Sigurna sam da vas je profesorka Mary u sve uputila. Ja sam Minerva McGonagall, direktorka ove škole. Sada će vam se Razredbeni šešir obratiti i prema vašem karakteru i osobinama vas razvrastati u neku od četiri kuće, a potom ćemo početi jelo."

Neki učlenici su se samo nasmejali, a neki i aplaudirali. Već su se svi navikli na njegove duhovite govore, pa su i ove godine to očekivali.

Prišla je i stavila braon, duguljasti šešir na jedan stub, a on je zapevao:

„Jesam star, ali sam mudar,

Za razvrstat imam muda,

Što skriva tvoja glava luda,

Imam priliku pogledati,

Nju ću dobro iskoristiti,

Otvori mi um svoj,

Jer ja vidim kroz površinki sloj,

Razmislit ću, prosudiću,

Odluku pravu doneću.