James Potter II & čarobnjaci Hogsmida

Njegov izbor

Razredbeni šešir je završio svoju pesmicu, a većina učenika se smejala. No, među njima nisu bili prvaci. Oni su bili pod ogromnim stresom, te se nikako nisu mogli opustiti. Zapravo, poprilično je verovatno da oni nisu ni slušali, jer su se davili u svojim, ne baš lepim mislima.
Minerva McGonagall je duboko udzahnula i stala pored šešira. Otvorila je pergament, koji je bio savijen i počela glasno čitati.
"Neka istupi Hattie Armstrog!", rekla je glasnim tonom, a onda se iz mase učenika probila niska devojčica, narandžaste kose i plavih očiju, rošavog lica i bledog tena. Sela je na stolicu, a zatim joj je direktorka stavila Razredbeni šešir na glavu. Šešir je je neko vreme mumlao rečenice poput "da, vidim, jako si marljiva..", "ti želiš isterati pravdu do kraja" I slično. Nakon desetak sekundi, šešir je glasno povikao;"Hufflepuff!"
Devojčica ustade sa stolice, a sto Hufflepuffa joj je radosno aplaudirao. Prišla im je I sela pored njih, a baš tu je bio i Teddy, odnosno Edward. I on je pripadao domu Hufflepuffa, samo što je on bio treća godina. Da, teško je poverovati da je tako neozbiljna osoba, pravilnije;šaljivdžija imao 13 godina! No, Hufflepuffi su zaista bili pravi izbor za Teddiya. On je bio dobar prijatelj, pravičan i odan, baš poput svoje majke Tonks, koja je takođe pripadala Hufflepuffima.
Kada su se glasovi smirili, direktorka je nastavila prozivati učenike.
"Neka istupi Maxim Cattermol" – rekla je, gledavši po Dvorani gde je Maxim. On se jedva, nakon pola minute uspeo probiti kroz gužvu, a usput se i sapleo. Bilo ga je blam, te se zacrveneo i ponizno seo na stolicu, kada mu je Razredbeni šešir dotaknuo glavu.
"Hm.. da.. Vidim, ti si u dubini duše veoma hrabar, lojalan.." – objašnjavao je šešir – "Neka bude onda Gryffindor!"
Sto Gryffindora je radosno aplaudirao, dok je nespretni Maxim, pun sreće išao prema njima. Njegova porodica je decenijama već bila u Gryffindoru, te mu je drago da on nije prekinuo tu tradiciju, a valjda neće ni Beatrice.
Minerva je pogledala kroz staklo svojih naočara, a zatim izgovorila ime I prezime Maximove sestre bliznakinje, koja je hitro i usplahireno prišla šeširu. Celoukupna procedura se ponovila, ali, šeširov odgovor je bio drugčiji od prethodnog „Da, imam uvid u tvoju inteligenciju i želju za znanjem. Zaista si pametna devojčica", mumlao je i mumlao, činilo se godinama, iako je prošlo tek nekoliko sekundi. „Neka bude Ravenclaw!". Sto Ravenclawa je aplaudirao, ali Beatrice se nije osećala srećno. Želela je biti u Gryffindoru, baš kao i njen brat.
Još nekoliko dece je bilo sortirano, a onda je direktorka razgovetno prozvala Jamesa. Razbarušene kose, zelenih očiju i pogledom uprutim u pod, išao je prema direktoki i šeširu. Svi su u tom trenuku ućutali, i sa nestrpljenjem čekali šta će mu šešir reći. Bilo mu je jako neprijatno u tom trenutku, mada, kome ne bi bilo? Sve te oči, uprte u vas, koje samo čekaju da pogrešite, kao da vrebaju svoj plen. Većina dece je zapravo bila ljubomorna, jer su shvatala da on ima ogroman potencijal, poput njegovog oca.
Dečak je seo na stolicu, a direktorka mu se blago nasmešila. Možda to nije bio osmeh, ali više nije držala svoje tanke usne stisnuto.
„Hm.. Težak izbor. Baš poput svog oca, hrabar si, ambiciozan, željan da se dokažeš.. Ni sposobnosti ti nisu loše." – mrmljao je – „Ali, znam, kao ni on, ti ne želiš biti u Slytherinu, zar ne?"
„U pravu ste.." – odgovorio je, promuklim i suvim glasom, a potom je progutao knedlu u grlu. Srce mu je ubrzano lupalo, kao da će svake sekunde iskočiti iz njegovih grudi.
„Onda, neka bude, Gryffindor!"
Dečak se široko nasmejao, a sto Gryffindora ga je dočekao za oduševljenjem. To je za njih bila ogromna čast, imati tako nekoga u svojoj kući, ogromna je privilegija i siguran ključ za uspeh.
James je seo pored Maxima.
„Odlično je što smo u istoj kući." – prokomentarisao je Maxim
„Da, jeste. Žao mi je što i Beatrice nije s nama."
„I meni. Ali, mislim da će se odlično snaći u Ravenclawu. Tatina rođaka iz drugog kolena je bila u Ravenclawu, kao i njena deca, tako da nije sasvim izuzetak."
Deca su se smenjivala još neko vreme, a onda su svi bili raspodeljeni u četiri kuće. Direktorka je zamahnula svojim čarobnim štapom i za tren oka, sto je bio prepun raznih poslastica.
Hranu na stolu su obasjavali svotovi sveća, koje su neprekidno gorele. Bile su začarane, tako da ne mogu izgoreti, sve dok se ne izgovori pravilna čarolija. Takođe, učenicima su društvo pravili i duhovi Hogwartsa; Krvavi Braun, Skoro-bezglavi Nik i Debeli Fratar. Gozba je trajala do kasnih večernih sati, kada su četiri nastavnika, odnosno četiri starešine Hogwartskih kuća opratili učenike do spavaonica;
Mary Fletcher, profesorka preobražavanje je bila starešina Gryffindorske, Pomona Spraut, profesorka herbologije Hufflepuffske, Filius Flitwitch, profesor čini, Ravenclawske, a Zofia Ross, profesorka napitaka, starrešina Slytherinske kuće.
Ispred portreta Debele dame, na sedmom spratu su stigli Gryffindorski učenici. Debela dama je bila slika punije žene, odevene u roze haljinu.
„Lozinka je?" – upita ih ona.
„Feniksovo pero" – odgovori Gryffindorski asistent sa sedme godine, Noah Reid.
Debela dama se povuče i otvori se prolaz, koji je vodio do društvene prostorije. Njeni zidovi su bili ukrašeni simboličnim bojama – crvenom i zlatnom. Na podu se nalazio crveni tepih, koji se protezao do svih ćoškova prostorije, a na sredini se nalazio veliki kamin, iz kojeg je buktala vatra. Okolo njega su bile viktorijanske crvene stolice, nad kojim se oslikavala mesečina. Mesečina i noćni sjaj su ulazili kroz uzane prozore, koji su bili ukrašeni crvenim zastavama.
Deca su bila isuviše umorna, te nisu ni stigla valjano prokomentarisati svoj novi dom, već su se stepenicama popela do spavaonica i ubrzo zaspala. James i Maxim su izabrali krevete jedan do drugog, a s Jamesove leve strane je spavao još jedan dečak, pod imenom Charlie Hunt. Njih trojica su se upoznali na gozbi i nije im trebalo dugo da se sprijatelje, delili su isti onaj talenat za nevolje i smicalice.