Moj psiho

3.

Osetim kako me nešto golica po nosu i sa mukom otvorim oči, rukom predjem preko nosa i shvatim da je to dlaka. U trenutku se rasanjivim i shvatim da ne znam gde se nalazim. Ovo nije moja kuća, niti moja soba. Svuda je mrak ali se ipak kroz roletne probija po neki zrak sunca koji mi dozvoli da osmotrim oko sebe makar malo.

Cela prostorija u kojoj se nalazim je u crno belim tonovima i sa crnim nameštajem. Bože moj gde sam ja? Pokušam da ustanem ali mi za oko padne jedna sitnica. Jedna noga mi je vezana za krevet.
Počnem nekotrolisano da se tresem i zovem upomoć.

Nakon pet minuta začujem korake ispred vrata sobe. Nadam se da će taj neko da mi pomogne.

Ključ u bravi se jednom okrene i ispred mene se stvori neki dečko.

X: Jebote, ne viči! Niko ti neće pomoći ovde! - kad progovori cela se sledim. Pa da, kako ga nisam prepoznala. To je onaj lik ispred kluba. Ne znam kako i zasto ali imala sam toliku potrebu da vičem na njega pa sam to i uradila.

Ja: Alo, debilu jedan pusti me odavde! Odakle ti pravo da me vežeš za krevet i ostaviš ovako? Nisam ja lutka to da radiš! Pusti me odmah! - izderem se na njega a zauzvrat osetim žarenje na obrazu. Debil!

Pre nego što išta progovori ja nastavim dalje da vičem.

Ja:Kako se sad usudjuješ i da me udariš? Nisu li te roditelji naučili da se devojke ne udaraju! Debilu! - tada njegove oči dobiju još veći žar nego onda kad sam mu udarila šamar. U trenutku sam bila prilepljena celim telom na krevetu, a on je bio na meni sa rukom na mom vratu. Gušio me je.

X: Progovori još jednu jebenu reč i ubiću te na mestu kurvo raspala! Odakle ti pravo da pominješ moje roditelje! Zadaviću te jebeno!-stegne me oko vrata da sam jedva uzimala vazduh.

Ja: M..molim...te..pust..i..me. Iz..vini! - oči mi suze jer ne mogu da dišem i molim ga da se skloni.

Odjednom ga ne osećam više na sebi, niti njegove ruke oko mog vrata. Zatvorim oči, a zatim začujem glasan zvuk zatvaranja vrata i zaključavanje istih. Dišem duboko i pokušavam da dodjem sebi, a zatim zajecam pustivši suze da teku niz moje vrele obraze.

Bože moj u šta sam se ja uvalila?