Moj psiho

4.

Već par sati sam u istom položaju na krevetu. Žedna sam, gladna, ide mi se u toalet a onaj kreten nikako da se seti da i ja imam neke potrebe.
Kad odlučim da promenim položaj u kome sam se nalazila kreten udje noseći neku hranu na poslužavniku.

X: Evo ti. - ostavi hranu na noćnom stočiću i krene izlaziti iz sobe, ali ga ja uhvatim za ruku da bih ga zaustavila.

Ja : Čekaj, mogu li do toaleta? Molim te. -zamolim te se on okrene, bez reči me odveže i pogura prema wc-u. Završim šta sam imala i krenemo nazad

Ja: Nemoj da me vezuješ. Obećavam da neću pobeći. Ionako su vrata uvek zaključana.

X: Mnogo zanovetaš mišiću. Bolje zaveži tu gubicu da te ne bih kaznio. -malo povisi ton i nakrivi krajeve usana napravivši perverzan osmeh. Fuuuj. Da li je on stvarno mislio...ma neee, nema šanse.

Ja: Ali...-počnem ponovo ali ostanem pribijena uza zid.

X: Upozorio sam te nešto. Nisi me poslušala i sada sledi kazna. - prosikta i krene da vadi nešto iz džepa. Odjednom mi pocepa majicu, a ja pokušam da stavim ruke na sebe makar malo da sprečim njegov pogled na sebi.

X: A-a mišiću. Neće moći.- uzme moje ruke jednom svojom i stavi mi ih iznad glave. Spustim pogled tada i u njegovoj drugoj ruci ugledam nožić. Šta hoće od mene više? Krenem opet nešto reći ali budem prekinuta s njegove strane.

X: Poštedi me zanovetanja. Sada bih samo želeo da napravim neko remek delo na tvojoj lepoj koži- kaže, a ja razrogačim oči. Pusti me na sekundu, pa se vrati sa nekom krpom koju mi stavi u usta uprkos mom negodovanju.

Približi nož mom obrazu.

X: Hmm, imaš tako mekanu i lepu kožu da ne znam gde da počnem.- napravi mi rez na obrazu gde ja ciknem od bola. Ne obraćavši pažnju na moje suze koje su tekle nastavi dalje. Napravi mi rez i na drugom obrazu, levoj ruci i stomaku. Tu zastane, a ja se ponadam da je kraj.

X: A sada, za kraj..- istim nožem krene pisati nešto na mestu iznad jedne moje dojke.Krenem se opirati ali me on održi na mestu. Tako jebeno boli! Zašto mi ovo radi..

Kad završi ja od nemoći završim na podu. Krene izlaziti i na pola puta kaže nešto što me žačudi i uplaši jako.

X: Sada si samo moja. I da hoćeš da pobegneš od mene, ne možeš.-zalupi vratima i zaključa.

Ja: Jebeni psihopato gori u paklu!- razderem se i opet krenem plakati od nemoći.
 

........

'Sada si samo moja. I da hoćeš da pobegneš od mene ne možeš.'

Te reči mi se već sat vremena vrte po glavi. Zašto baš ja od svih devojaka? Šta sam mu učinila da mi radi ovo? Da li stvarno neću moći da pobegnem?

Svo vreme razmisljam o ovim pitanjima i odgovori mi ne dolaze. Nikako.

Čudno je to što nisam pomislila ni jednom na svoju porodicu, tojest mog oca. Ha, iskreno i zašto bih? Čovek ni ne misli o meni niti me voli. Bogati se svakog dana sve više i više i menja žene kao čarape. Nikad nije bio zabrinut za mene.
Majka je umrla na porodjaju, kao i moj brat. Nisu izdržali, jer je ona bila baš slaba... Da je pobacila bila bi sa mnom sada i ovo se ne bi dešavalo, ali bila je naporna i odvela sebe i nerodjeno dete u smrt. Ahh, kako je moj život jedna velika propast....nek ide sve u tri materine...