Ista kao ja

24. Damijan

"Imamo ga" vijest koju skoro tri pune sedmice čekam. Adrenalin je prostrujao kroz moje tijelo.

"Javi mi adresu. Pripremi čistače i ako želiš možeš da budeš prisutan"Laki je nasmijao. Znao sam nekako da će on prvi da ga dohvati.

"Ne bih to nizašta na svijetu propustio. Moram da kupim kokice usput" potom je pokopio slušalicu. Tek je osam ujutru a ja sam na pola šoljice kafe. Dijana i dalje spava, na posao sam zakasnio a bio sam spreman otići i obaviti samo ono što je hitno za danas. Međutim promjena plana. Nazovem Dragana i zamolim ga da pošalje Dariju kod mene da Dijana ne bude sama. Nazvao bih njenu majku, ali ne želim. Dijana je još uvijek od sinoć poprilično rastresena ali ovo sad ne može da čeka dugo.  Skuvao sam kafu i za nju, potom navukao hlače i košulju na sebe i probudio je.

"Jutro spavalice" ona se nasmješila. Zato se i jesam obukao. Ne znam kak oda joj odolim kad je ovako snena i sva zavodljiva.

"Jutro barabo. Već si budan. Kafa???" zamumljala je. "Najbolji si" poljubim je na kratko i ustanem sa kreveta jer mi se počeo dizati.

"Amore... Moram do ureda. Ne znam koliko ću se zadržati i Darija će doći do tebe malo kasnije da ne budeš sama" stao sam pred ogledalo posmatrajući sam sebe u njemu. Lagao sam joj i nisam je mogao pogledati u oči.

"Darija? Damijane, ona je trudna" baš zato. Manja vjerovatnoća da će napraviti neku glupost i otići u hodanje negdje gradom dok njena majka to uporno pokušava da izvede.

"Znam dušo. Budite dobre dok ja ne stignem i obećavam da vas vodim na ručak ako stignem na vrijeme. Ako ne idemo na večeru... Ja  i ti sami" nisam siguran kako će se sve ovo završiti ali kad nju obezbjedim lakše se sa ostalim nosim.

"Gledaj, ja mogu da shvatim kako si zabrinut, ali meni je dosadno ovdje. Od sledeće sedmice želim da radim i bolje ti je da se ne svađaš sa mnom po tom pitanju šefe jer nećeš pobijediti" naravno da neću, ali ne želim da joj sad i jutro pokvarim.

"Od ponedeljka radiš kao moj asistent i nema rasprave. Ako želiš da šminkaš možeš uzeti dva dana sedmično za to ali ja i ti smo ubojit tim i želim da pokušamo Dijana jednog dana ću te oženiti i kad se to desi hoću da imamo usklađeno vrijeme zbog odmora i drugih planova" okrenem se ka njoj i vidim da me nijemo gleda.

"Damijane znaš da se ne nosim dobro sa unaprijed donešenim odlukama u moje ime. Ne sjećam se da sam ikad pristala da se udam za tebe. Još manje da ti asistiram u poslu" nisam ovo trebao načeti sad. Nemam dovoljno vremena da to raspravimo.

"Nisam te još pitao da se udaš za mene, kad to budem uradio biće kako treba. Što se posla tiče i sama znaš da možeš to i da bi bilo sjajno ali za sad ću se pomiriti sa tvojim željama" kažem joj i obučem sako.

"Trenutno te baš i ne gotivim" vidim.

"Šteta. Volim te i budi dobra" dok sam izlazio rekla mi je da se nosim dovraga. Dušo, na putu sam baš tamo.

Laki mi je poslao tačnu adresu dok sam ja imao svoju malu raspravu sa Dijanom. Imam skoro pola sata vožnje, a nalazi se na kontra strani od spacentra. Uspio sam čak i malo da skrenem sa puta dok nisam našao nekakvu staru zgradu. Ne znam šta je tu bilo prije ali je u fazi raspada u sred nedođije. Idealna za ovakav posao. Ispred je bio Lakijev džip, Koletova mečka i još jedno auto predpostavljam osiguranje. Unutra je prljavo. Zidovi su išarani prozori uglavnom polupani, a okolo je boca i iglica pa nije teško pogoditi namjenu.

Iza jednog ćoška izlazi Kosta. Lice mu je ozbiljno i staje ispred mene.

"Damijane... Samo da ti kažem, tu unutra je jedan od naših plaćenika i ne moraš ovo da radiš ti. Ne kažem da mu ne treba lekcija jer je napravio mnogo sranja, ali ne treba ti jebačeva krv na savjesti" on ne razumije. Neću ni trepnuti da ga ubijem i sam je bio u sličnoj situaciji sa Vanjom. Ona je ubila oca od svog bivšeg.