High school fight🔚

2#

Sadašnjost

Antea's pov

Budi me najiritantniji mogući alarm. Zvuk gitare. Kad to čujem, gotova sam. Iskočila sam iz kreveta i brzo ugasila mobitel. Ovo me uvijek razbuđuje i iritira tako da mi je jutro uvijek bilo i ostalo užasno.

Prvi dan srednje... Odlučila sam ustati dva sata prije početka nastave da se pripremim. Fizički i psihički i mentalno. Sad bar neću trebati žuriti sa svime. Većinu godine kasnim i ništa ne stignem. Jednom u godini, a to je većinom prvi dan nastave, ustanem na vrijeme.

Dovukla sam se do kupaone i pustila vodu da teče. Otuširala sam se i obavila jutarnju higijenu. Polešljala sam svoju smeđozelenu kosu koja je do malo iznad ramena. Šišala sam se i mogu reći da mi bolje stoji od duge. I bojala sam ju preko ljeta u zeleno. Boja se još nije skinula... Nadam se da se u ovoj školi smije farbati kosa.

Vratila sam se u sobu i obukla ono što sam noć prije pripremila.

Pogledam na mob da vidim koliko je sati. Već je 7:20. Uzimam crni Nike ruksak u kojem je samo jadna pernica u kojoj jedva da imam olovku i penkalu i mala crna bilježnica. Ništa mi drugo ne treba za prvi dan.

Ulazim u kuhinju i pravim sendvič. Roditelji su mi na poslu, a brat je prespavao kod prijatelja tako da sam sama doma. Brat mi je godinu dana stariji i stvarno je glup.

Najela sam se i krenula u školu.

Danas je prvi dan... Ne znam s kim ću biti u razredu jer sam ja budala zaboravila pogledati popis. Samo znam da sam 1.b. Bar mislim da sam b. Nema veze.

Došla sam do škole. Vidim grupice učenika. Imam osjećaj da svi gledaju mene iako znam da nije tako.

Pred očima mi se zamaglilo kad sam ugledala njega. Budalu koja me gurnula u rijeku. Je li to stvarno on? Ma jee svugdje bi prepoznala tu crnu čupu koju ima na glavi. Nekako izgleda umorno. Pa naravno da je umoran jer tko još nastavu stavlja u osam ujutro??

Većina ljudi.

Nisi trebala... Znaš neda mi se sad raspravljati s tobom. Moram isključiti misli i misliti o ničemu. Iako s druge strane znam da...

,,Oprosti." U mojem razmišljanju prekida me neki glasić. Podignem pogled s poda i vidim neku nisku plavušu. Ako je niža od mene onda je stvarno niska. ,,Ti ideš u 1.b?"

,,Da?"

,,I ja! Konačno sam pronašla nekog." Rekla je veselo. ,,Ja sam Sara."

,,Antea."

,,Antea? Čudno ime. Nikoga još nisam srela s tim imenom. A srela sam ja i upoznala puno ljudi. Stvarno puno. A tek sad vidim nekoga s imenom Antea..."

Mljela je ona još ali ju nisam slušala. Ženska je stvarno dosadna. Sad mi tu govori kako imam čudno ime. Znam da imam čudno ime! U redu?! Ne treba mi još ona to nametati na nos.

Smiri se ženoo. Nije svijet propao. Samo ti neka balavica govori kako imaš čudno imee.

U pravu si.

,,I što misliš?"

,,Ha"? Pitala sam.

,,Hoćemo skupa sjediti?" Pitala je s nekakvim iskrama u očima. Imam osjećaj da ako joj kažem ne, svima će reći da sam loša osoba, što i nije toliko krivo.

,,Može?"

,,Jejj! Sutra idemo u šoping!!"

,,Zašto..?"

,,Pa jer trebaš nove stvari duuh?"

,,Zašto misliš da trebam nove stvari?" Jer sam ja potpuno sigurna da ne trebam.

,,Pa gledaj što nosiš" pokazala je prstom na moju odjeću ,,to si ni najdepresivnija osoba ne bi obukla."

,,To što ti se ne sviđa moj stil ne znači da odmah sutra trebam u šoping." Hladno sam rekla.

,,Dobro..?" Ušle smo u razred. ,,Dođi, idemo u prvu klupu." Povukla me.

,,Jesi normalna ti? Ja idem u zadnju."

,,Ali tamo ne volim sjeditii."

,,Onda ti sjedni u prvu, a ja u zadnju. Bar ćeš upoznati više ljudi." Pokušala sam se izvući.

,,Dobra ideja! Hvala Tea."

,,Zovem se ANtea." Rekla sam ali me nije doživljavala. Već je pričala s nekim štreberima u prvoj klupi. Ajme...

Zadnja klupa do prozora bila je slobodna. Odmah sam ju zauzela i sjela do prozora stavljajuću noge na stolac pored mene. Ruksak sam bacila na klupu usput.

Razred se počeo puniti. Nisam na nikog obraćala pažnju nego sam bila na mobitelu.

Zvonilo je i u razred je ušla raska. Čini mi se da ima između trideset i četrdeset godina.

,,Djeco dobro jutro!" Rekla je veselo. ,,Jeste se odmorili?"

,,Nee!" Čulo se razredom.

,,A niste?" Nasmijala se. ,,Žalim onda. Ja sam Martina i vaša sam razrednica. Isto tako i profesorica kemije i biologije. Srednja je pred vama i otvorio vam se..."

Nisam dalje slušala njen govor. Tek sam došla i već je dosadno. Dobra stvar je to da me trenutno nitko ne gnjavi. Pogledala sam kroz prozor i zamislila se.

Netko me bocnuo u ruku. ,,Ti si na redu." Rekla je jedna cura i okrenula se naprijed. Kako misli ja sam na redu?

,,Izvoli. Predstavi se."

A da.

,,Ja sam Antea Black."

,,Dobro Antea, sljedeći."

,,Ja sam Tin Turner." Rekao je mrzovoljni glas u zadnjoj klupi u srednjem redu. Nekako mi je poznat. Okrenula sam se na desno i susrela se s onim zelenim pogledom punim ničega. Pogled mu je prazan. Isto kao i meni pretpostavljam. Jer ja ljude koje mrzim gledam hladno i namršteno.

A tko ih tako ne gleda?

Ti. Jer mene ne možeš gledati.

Zlobno sam se nasmiješila na svoje misli. On je bio zbunjen.

,,Dobro djeco! Pošto je danas prvi dan i imate samo ovaj sat, gotovi smo za danas. Sutra vas želim vidjeti odmorne. Isprintala sam vam rasporede koje si uzmite na izlasku iz učionice. Ugodan ostatak dana i doviđenja!"

Ustala sam i došla do njezinog stola da uzmem raspored sati. Već sam bila spremna uzeti ga kad se moja ruka sudarila s nečijom. Tin. Ljuto sam ga pogledala isto kao i on mene. Uzeo je raspored i izašao van. Idiot.

,,Antea!!" Netko je vikao za mnom. Okrenula sam se. Sara. ,,Ja i par drugih smo razmišljali u koje dodatne nastave ćemo ići. Ja sam odabrala matematiku, fiziku, kemiju, biologiju i hrvatski. Pa sam te htjela pitati bi li voljela sa mnom ići na te satove?"

Blenula sam u nju. Ja joj se divim. Kako ima hrabrosti pitati me uopće?

,,Ne Sara. Ja ne idem na nikakve dodatne i ta sranja. Jedva izdržim običnu nastavu a ti bi da ja idem na dodatnu."

,,A dobro... Vidimo se sutra!" Potrčala je prema grupici cura.

Kad sam došla doma bacila sam se na krevet.