Susret

Poglavlje 3.

Pogledale smo jedna u drugu i opalile se smijati. Kad smo se dogovorile da ćemo napraviti plan za istjerivanje, Aleks i ja smo to shvatile previše bukvalno, tako da smo odlučile i da se obučemo u skladu sa prilikom.

Aleks je svoju dugu, plavu kosu svezala u rep. A na obrazima je stavila crte, ratničkim bojama poznatije pod nazivom Aleksina artiljerija ruževa. Bilo je tu svakakvih nijansi, od plave do crne.

Nasuprot njenom šarenilu, stajala sam ja, crne upletene kose, sa crnim zvijezdama po čelu i jednim ogromnim "ožiljkom" na obrazu od crvene sjenke. Obukla sam crni kratki kombinezon, dok je Aleks imala žutu haljinicu na sebi. Stvarno ne znam koja je svrha takve vesele boje, koja se vidi na kilometar. Umjesto utopi se vibre, Aleks je odlučila da se obuče u stilu primjeti me, ovdje sam.

-Aleks, draga šta si to obukla? - pitala sam je udarajući se rukom po čelu.
-Šta sam ja obukla.. Šta si ti?-
-Funkcionalnu odjeću, koja se oblači u ovakvim situacijama. Ne idemo na karneval. - rekla sam prevrćući očima.
-Ti znaš da ne idemo u džunglu, već u opasnu misiju. - rekla sam u tonu dobro jutro Kolumbo.

-Ma kakva misija, ja već imam u planu kako će se i šta desiti- pomjerala je obrve gore-dole.

-Ako misliš na ono što mislim. Fuj... Ne.. Prije će se pakao zalediti nego što ću ja pomisliti na Džejmsa u tom smislu. - odvratila sam, praveći facu koja bljuje.
-Bože, kako bi bilo romantično, da se vidite i bude ljubav na prvi pogled. I onda posle imate predivne bebice. - rekla je plješćući rukama.
-Nepopravljivi si romantik. Ali ne, nije ovo neki film, pa da bude živjeli su sretno do kraja života. Jedino što može izaći iz ovoga je šansa da mu ne strgnem glavu s ramena kad ga vidim. - rekla sam nevinim osmijehom.
-Mamita, postala si opet krvoločna zvijer, a baš takvu te volim. -
Zabacila sam pletenicom u stilu "ja sam kraljica".

-Nego pusti glupe maštarije, i ajmo u dnevni da smislimo strategiju. - rekla sam uzbuđeno.
-Dobro, dobro, idemo. - odvratila je odmahujući glavom.
-Jel imamo sve spremno? Bojice, markeri, i pano? - pitala me je.
-Jel ti mene zajebavaš? Ne igramo se školice i ko će uraditi najbolji pano, nego pravimo strategiju?

-Dobro šefe, a šta nam onda treba? - pitala me je prevrćući očima.
-Treba nam plan, a pošto nismo dobre u planiranju, uradićemo što svi urade kad ne znaju kako da se snađu. Pitaćemo google. - izjavila sam uzbuđeno.
-To je tvoj veliki plan? Bože, nismo ni krenule, a propale smo. -
-Hej! Ne budi tako negativna. Sjeti se-samo pozitivno razmišljanje i dobre stvari će se krenuti dešavati-
-Da, sigurna sam da kad je Hitler pravio defanzivu na cijeli svijet razmišljao-Pa kako bi bilo lijepo da budemo pozitivni i učinimo svijet lijepim, te pobijemo ljude! - završila je streljajući me očima. Odlučila sam da jednostavno ne odgovorim na to.

-Šta kaže Google? - upitala sam je dok je listala stranice.
-Pa kaže da je najbolji način osvete da se zapravo ne osvetiš. Znaš, stvarno mi se sviđa taj savjet. - pogledala me s nadom u očima.
-Zajebi Google, kome je on ikad pomogao. - bacila sam telefon na kauč.
-Ali upravo si rekla suprotno. - gledala me kao da sam izludila. Stvarno nisam. Dobro možda malo, ali to ću zadržati za sebe.
-Ma učinilo ti se. - rekla sam nevino se osmijehujući.
Na to je samo prevrnula očima.

-Kažu ljudi da sve što možeš uraditi sam, uradi, tako da ajde da predlažemo ideje. -
-Prvi korak-praćenje i izviđanje situacije. Drugi korak je nauči neprijateljeve mane. Treći korak je udari. Pa šta misliš? -
-Mislim da je to stvarno divno u teoriji, ali biću glas razuma i reću da umjesto toga, što podrazumijeva mnogo hodanja, jednostavno ne pozovemo anonimno policiju i dojavimo da se tamo drži pošiljka droge? -
-Glas razuma kažeš? Ma kakogod, ajde da uradimo to. Nije kao da će nam se obiti o glavu. -

Otrčala sam u moju sobu i okrenula broj policije.
-Dobar d-prekinula sam poziv.

-Aleks šta mi radimo? Osjećam se loše. Ne bih se trebala ovako ponašati. - rekla sam praveći krugove po nozi.

-Upravo tako. Budi veći čovijek. Pusti prošlost.- rekla je Aleks s njenom "blaženom facom". Tako ja zovem njen izraz lica koji je miksacija sreće, oduševljenja i izraz orgazma. Ne pitajte me kako znam za potonje.

-Hm, da. U pravu si. Ne bismo sad trebali policiju da uvodimo u priču. Hajde da iskoristimo priliku dok ga nema i provalimo u kuću.- nasmijala sam se zlobno. To je onaj osmijeh kojim se maćeha smijala kad je otrovala Snjeguljicu.

-I mogle bismo ove markere i šta si već skupila da upotrijebimo za grafite ili nešto tako. Smislićemo već tamo šta ćemo našarati. - rekla sam osjećajući se pozitivnije svakim trenutkom.

-Zašto sam na trenutak pomislila da ćemo se ostaviti ovoga? - rekla je odmahujući glavom.

-Stvarno ne znam. Odakle ti pomisao na bilo kakvo odustajanje? - rekla sam zezajući je.

-Čula sam da obično izlazi uveče oko devet sati. Mogle bismo tad iskoristiti priliku.-
-Da u pravu si. Tad je pravo vrijeme za napad. A šta ćemo s bravom? Nemamo ključ.-
-Nemamo mi, ali ima sobarica koja mu redovno dolazi da sredi stan. Možda mu sređuje i nešto drugo kad smo već kod toga. -
-Aleks, fuj. Žena ima 50 godina - rekla sam osmjehujući se.
-Nikad ne znaš. Čula si za milf. -
-Bože, gađaću te jastukom. Šuti. - rekla sam teatralno bljuvajući.

Dva sata kasnije smo ga spazile kako ulazi u auto i odlazi. Bilo je vrijeme za akciju. Znale smo da gospođa koja održava stan živi dole na prvom spratu. Moraćemo se uvući nekako u njen stan i da jedna od nas dvije uzme ključ.

-Aleks imam ideju. Idemo tamo kod nje. Ja ću odglumiti da sam se onesvjestila. I ti joj pokucaj na vrata. Reci da mi je loše ili šta god da smisliš. Zamoli da nas primi kod sebe nakratko, dok dođem sebi. Ja ću je zapričavati, a ti bi možda mogla pod izlikom kupatila da odeš i vidiš gdje su ključevi. -

-Dogovoreno. -
Spustile smo se stepenicama i došle do njenih vrata. Ja sam se odjednom bacila na Aleks.

-Curo, teška si. Koliko si onih čizburgera strpala u sebe?-rekla je stenjući.
-Tuko š. Ne jedem čizburgere, nisam debela i kucaj na ta prokleta vrata. -

Aleks je pozvonila. I sobarica se pojavila.

- Gospođo molim Vas pomozite. Moja drugarica nije dobro. Ne znam šta joj je. Samo je odjednom pala. - rekla je Aleks uspaničeno.
-Dios mio, que esta passando? - progovorila je, a potom sam osjetila da me poduprla svojim tijelom i zajedno s Aleks uvela u svoj stan. Osjetila sam da su me polegle na krevet.

-Sad ću se brzo vratiti sa čašom vode i šećerom. Ako se ne povrati, možda je najbolje da pozovemo hitnu. Bog zna u kakvoj je situaciji. Pobre chica. - zabrinuto je otrčala prema kuhinji.

Otvorila sam jedno oko i vidjela kako se Aleks vrzma po dnevnoj. Onda sam ih brzo zatvorila jer sam čula kako se koraci približavaju. Nakon toga sam dobila prelijepi kupanjac po licu, kosi. Mislim da sam upravo bila zamalo ugušena u lavoru vode. Otvorila sam oči uzdišući. Pa... Ovo je bilo drugačije.

-Eto te. Kako si djevojko?-
-Dobro. - ciknula sam.
-Izvini za naglo buđenje, ali u mom zavičaju se praktikuje da kad nas neko pokuša prevariti, platimo mu. Dižite vaše guzice i van. Fuera de mi casa. - rekla je bijesno
Aleks i ja smo se izgubile što smo prije mogče. Kad smo izašle Aleks se opalila smijati, a ja sam onako sva mokra je streljala pogledom. - Kako ti se svidio tretman iz njenog zavičaja? -
-Ha ha. Vrlo smiješno. Ne znan kako me je provalila. -
-Pa možda zato što si grozna glumica? -
-Za tvoju informaciju, ja sam odlična glumica, samo imam lošu sreću. Od svih mogućuh ljudi, ja baš potrefim ljutu špansku baku. Bože ima li te? Sve ovo za ništa. - rekla sam krećući očajavati.

-Srećo.. Nije za ništa.-rekla je mašući ključevima.