Poslednja ruža

Prvo poglavlje

19.jun 2017.

- Ćaos, ovde Rayan posle onog sranja, zvučnog signala, ostavite poruku. -
- Rayane, jebote gde si?! Čim vidiš ovo zovi me. -
Devojka iznervirano baci telefon. Šta ako je zaboravio?! Nije od onih devojaka koja pamti i beleži svaki datum, ali to je bio jedan jedini datum koji joj je važan. Njihova godišnjica. Druga po redu. A od Rayana ni traga ni glasa.
Čula je zvono drugog telefona iz susedne sobe i otišla da se javi.
- Agent Klark, izvolite. - rekla je smoreno.
- Rodzere, već sam ti rekla, ništa od toga danas... jebote, danas mi je slobodan dan već smo se dogovorili... dobro vidimo se sutra onda. -
Prekinula je i isključila službeni telefon. Vratila se u dnevnu sobu proveravajući telefon ali od njega ništa.
Taman kad je sela na kauč sva svetla su se odjednom ugasila. Tiho je izvukla pištolj ispod kauča ali pre nego što je stigla da ga repetira, svetla su se ponovo upalila, ovaj put u raznim bojama. Ispred nje je stajao Rayan sa osmehom na licu i buketom ruža u rukama.
- Srećna nam godišnjica Soph - rekao je nasmejano.
Brzo je spustila pištolj i obesila mu se oko vrata.
- Romantičan si poput kriminalca koji je pokušao da me ubije prošle nedelje. - smejala se ona.
- Hajde, vodim te na večeru u najvišem apartmanu hotela Lux. -
Vlasnik hotela bio je Rodzer Dejvison, ujedno i njihov šef. Oni su bili visokorangirani agenti u njegovoj tajnoj agenciji.
***
2 sata kasnije sedeli su u apartmanu, gledajući TV, smejući se malim količinama tek relativno tačnih informacija koje su davali novinari i vesti.
- Volela bih da je naš posao ovako "obiman". - rekla je sarkastično.
***

- Pa da nazdravimo za drugu godinu kako se trpimo. - podigao je čašu šampanjca uz osmeh.
- Za svih 24 meseci... - uzvrati ona.
Sedeli su tako još dugo smejući se raznim sitnicama, uživajući u trenucima, videli su samo jedno drugo, kao da ništa više oko njih nije ni postojalo.