Rodzer sedi u holu hotela praveći izveštaj. Već su dva dana u Madridu. Bio je zadovoljan ishodom, na vreme su stigli do Antonia i Lukasa i obezbedili ih tako da Dejvs ne primeti. Takodje, Dejvs je sada bio pod prismotrom. Plan je bio da Antonio i Lukas večeras odu u klub njihovih prijatelja. Tamo će naizgled biti nezaštićeni, pa će Dejvs verovatno krenuti za njima, i eto njihove prilike da ga smaknu. Iz njegovih misli prenu ga zvono telefona. Broj mu je bio nepoznat.
- Halo, Rodzer Villiams na telefonu, ko je to?
- Ja sam, Rodzere. Ryan. -
- Molim?! Kako se samo usudjuješ da me pozoveš? - Rodzer je bio besan.
- Oboje znamo da si očekivao moj poziv. -
- Slušaj me mali, ne znam šta pokušavaš, ali slobodno nastavi da provaljuješ po bazama i kućama, zovi telefonom, radi šta hoćeš, ali njoj ne smeš ni prići! U suprotnom, ubiću te! -
- Treba mi tvoja pomoć, da razgovoram sa njom. Pre nego što bilo šta kažeš, saslušaj me, objasniću ti zašto sam otišao. -
...
- Postojalo je milion drugih načina da rešiš to. Pa mogao si barem meni da kažeš. - reče Rodzer mirnijim tonom.
- Nije, veruj mi da nije, jer da je postojao uradio bih tako. Meni su trebale čitave 3 godine da rešim sve. -
- Kako ja sad mogu da ti pomognem? -
- Moram da razgovaram sa njom, da pokušam da joj objasnim sve. -
- To će biti teško, znaš i sam koliko je tvrdoglava.-
- Znam, ja ću to da rešim. Ti samo trebaš da me vratiš u agenciju. -
- Dobro, toliko mogu da uradim. Inače, pao mi je na pamet jedan plan kako da se sretneš sa njom.-
- Slušam.-
***
Prošlo je tri dana, i ona se već dosadjivala. Sutra ujutru bi trebalo da stignu Rodzer i ostali. To veče sedela je zavaljena na kauču i tražila kriminalce koji su koristili maske, po starim dosijeima. Odjednom, začuo se zvuk obaveštenja na laptopu. Neko je, izgleda, ispred vrata agencije. Ona je lično postavila kameru sa detektorom, da bi je obavestilo ako neko pokuša da udje unutra. Na ekranu se pojavila crnokosa devojka. Pokušavala je diskretno da obije vrata, gledajući okolo da je neko ne posmatra.
- Budalo,- pomisli Sophia - nije to tako jednostavno kao što misliš. -
Brzo je ustala i otrčala do agencije. Kada je stigla nije bilo nikog ispred. Opsovala je u sebi i krenula nazad. Ušla je u zgradu. Nije ni stigla do 2.sprata kada joj neko prisloni pištolj uz potiljak.
- Kreni polako, i otključaj vrata. - reče joj neko tiho.
Krenula je dva koraka i okrenula se ugledavši lice prekriveno maskom.
YOU ARE READING
Poslednja ruža
Romance-Želiš me, još uvek me želiš... - šaputao joj je na uvo, onako kao nekad. -Znaš šta ja stvarno želim? Da te nikada nisam upoznala Ryan James.- rekla je posmatrajući ga tamnim očima koje su ostale hladne, još od one kobne noći.
