Probudila sam se. Sjećam se da sam zaspala na Zacu. No sad ga nema. Rukom sam opipavala oko sebe tražeći ga. Nema ga. Otišao je. A šta sam i očekivala?
Oči su mi počele suziti. No sad, najmanje želim plakati. Da. Neću plakati! Neću!
Kreten! Rekao je zauvijek! To jest, ja sam rekla, a on je rekao dogovoreno. "Dogovoreno" oponašala sam njega. Mrzim ga! Rekao je nešto i nije to ispunio. Tipično muško. Svinja obična.
"Dogovoreno, anđele" osjetila sam nečiju ruku na svom ramenu i parfem, meni jako poznat. Zac.
"Dobro jutro i tebi" nasmijala sam se ironično
"Dobro jutro, anđele" ostavio je poljubac na mom čelu. Volim kad to radi. Slatko je.
"Zašto me nisi probudio?"
"Nisam te htio buditi. Izgledala si tako mirno i spokojno. A i draže mi je kad ne vičeš na mene i kad ne živčaniš" udarila sam ga šakom u rame na što smo se oboje nasmijali
"Zac, sad mi odgovori ozbiljno. Što sad?" zamislio se
"Idemo do kuće. Sad bi tamo već trebao biti Michael, tako da ovaj put možemo uću u kuću. Uzet ćemo potrebne stvari, od Michaela ću posuditi malo love i idemo izvan grada. Što dalje odavde. Negdje gdje nas nitko ne zna."
"A što je sa mnom? Sa mojim stvarima?" zar stvarno misli da meni ne treba ništa?
"Šta ti treba, nabavit ćemo tamo gdje odemo"
"A gdje idemo?"
"Ne znam. Dogovorit ćemo se"
"Ali ja trebam svoju kozmetiku. I trebam se okupati. I oprati kosu, jer sad je toliko masna da mi možeš na glavi ispeći jaje. Zac, žensko sam, imam svoje potrebe. I da, trebam robe, ne mogu samo u ovome biti" još puno toga što mi treba nisam nabrojala, ali ne treba on znati kakvi meni ulošci trebaju
"Ljepa si i bez šminke, tamo ćeš si nešto kupiti, istuširat ćeš se kod mene i ja ću ti dati nešto svoje da obučeš. Problem rješen." rekao je sasvim ležerno. Ne vrijedi mi prepirati se tako da neću više o toj temi.
"Onda je bolje da krenemo, zar ne?"
"Okej, krećemo"
Nije nam dugo trebalo da dođemo do naseljenog dijela grada. Možda nekih 45 minuta, no kad uzmem u obzir koliko sam već prohodala, ovo je mačji kašalj. Mačji kašalj. Uopće ne kužim zašto se taj izraz koristi. Glup je.
"Anđele, stani malo." stali smo kod neke zgrade, točnije, kraj neke zgrade "Sad ćemo polako krenuti prema mojoj kući, ali pazi, moraš biti oprezna. Jako oprezna. Ako nas netko vidi, gotovi smo. Samo prati mene" nisam ni mislila ići ispred tebe, duuh "No prije tog, jedno pitanje. Imaš mobitel kod sebe?" da Zac, evo mi ga u šupku skriven
"Ne"
"Okej, ništa onda. Idemo polako. Prati me" well duuh
Išli smo iza zgrada, iza drveća i grmlja, kroz razne šikare... ma nema gdje nismo bili. Malo-malo smo stajali jer je Zac mislio da netko gleda u nas, a nema šanse da nas netko vidi u ovom granju.
"Anđele, popravi prstima kosu" molim?
"Zašto?"
"Idemo se uklopiti. Trebam nečiji mobitel. Nema šanse da dođemo do moje kuće neviđeno. Zato će Michael doći po nas. Bit ćemo normalan par. Držat ćemo se za ruke i uklopiti se" a nismo mogli biti dvoje prijatelja koji šetaju gradom? Nije da mi smeta, ali samo kažem
"Zac, ne mogu ja to. Uznervozit ću se i odati nas"
"Anđele, pogledaj samo kroz šta smo sve prošli. Bolnica? Sjećaš se? Ako bude potrebno, ponovit ćeš to. A sad, idemo na ulicu po nečiji mobitel" zadnju rečenicu je rekao kao naredbu. Uhavtio me je za ruku i krenuli smo na ulicu. Ima tako meke i nježne ruke. Pogotovo kad su u mojima. Isprepleli smo prste i izgledali normalno
"Oprostite, možete li nam, molim vas, posuditi vaš mobitel? Trebao bih nazvati prijatelja koji nas je prije pola sata trebao pokupiti" nasmijao se nekim kiselim smijehom pa sam i ja. I to ne zato jer mi je nabio svoj lakat u rebro nego zato što mi se htjelo.
"Naravno" rekla je žena u ranim 40
"Hvala puno" rekao je ljubazno i ukucao Michaelov broj. Javio se nakon što je Zac 9 puta odzvonio. Stavio ga je na zvučnik.
"Halo?"
"Kretenu, rekao sam ti da nas pokupiš u 11, a koliko je sad sati? Pola 12 konjino! Ja i Kelly neznamo šta bi više od dosade! Dolazi po nas!" nadam se da će skužiti o čemu Zac priča i da nas neće otkriti
"Zac, gdje ste?" upitao je malo zabrinuto
"U Robertsovoj, čekamo te i požuri"
"Eto me za... 5 minuta ako ne bude gužve" rekao je i poklopio slušalicu
"Hvala vam puno, gospođo." Oo pa ja i govorim? Dobro pa sam se sjetila.
"I drugi put ako bude trebali. Znaš, poznata si ti meni nešto. Kao da sam te negdje već vidjela..." skamenila sam se "No vjerovatno mi se samo čini. Doviđenja!"
"Ovo je bilo blizu" rekla sam Zacu
Ubrzo smo ugledali bijeli Audi rs7, zatamnjenih prozora, kako dolazi po nas. O moj bože! Audi rs7?! I to bijeli?! Ja sanjam?!
"Zac... jel ovaj Audi... tu... po nas....?" jedva sam uspila izgovoriti od divljenja
"Dap" rekao je sasvim ležerno, kao ono pa šta, ja vadim pare iz džepa, i to lijevog tadnjeg, ko da je ovo čudno, duuh
Ušli smo nabrzinu u auto. Naravno, Zac sjedi naprijed. Nije fer. Dama ima prednost? Ili ne.
"Bok! Ja sam Michael." okrenuo je se sa vozačevog sjedala prema meni
"Bok." pozdravila sam ga... nesugurno?
"Bro, jesi joj rekao?" rekao je tiše da ja ne čujem
"Ne moraš šaptati, rekao sam joj sve. Zapravo, sjetila se svega. I sad smo ja i ona... pa... povezani." Michaelu je vilica spala do poda
"Ček' šta?!" da, dobro si čuo, blabla povezani smo blabla... "Vas dvoje?!" šta je tu toliko čudno?
"Da, sad šuti i vozi"
Ostatak vožnje je prošao u tišini. Došli smo do kuće. Odmah sam se otišla istuširati, jer imaju samo tuš kabinu. Zac mi je dao svoje jedne bokse, neki sivi Nike duks i ostat ću u svom šorcu.
Ušla sam u kupaonicu i skinula sa sebe tu prljavu odjeću. Ušla sam u tuš kabinu. Osjećaj je izvanredan. Napokon, topao tuš. To mi je trebalo.
Pričinilo mi se kao da je netko ušao. No kao što kaže, pričinilo. Samo umišljam, vjerovatno.
Odjednom je netko maknuo zavjesu sa tuš kabine. Brzo sam se umotala zastorom
"Van! Odmah! Izlazi van!" vrisnula sam i vikala
Kao i uvijek, ostavite vote i komentar, ly<33
