Heil

Uvod

Unazad pet godina...

"Molim te instaliraj aplikaciju." rekla je Rosie, Suzanne po tko zna koji put ovoga mjeseca.

"Molim te ne maltretiraj me s tim." odgovorila sam joj. Ionako koje bi koristi imala od toga pomislila sam.

"Gle, znamo mi draga sve tvoje nesigurnosti ali ako jednom učiniš korak prema nečemu što te plaši i prijeđeš granice možda napokon postaneš jača." rekla mi je druga prijateljica Daisy.

"Ne znam, taj Badoo ima preko milijune korisnika. Što ako..." krenula sam govoriti međutim tu su me obje prekinule.

" Što ako što?" u isti glas su kriknule.
Iskreno nikad ih nisam čula tako ljute, znale su moj najgori strah.

A to je ostanak u Londonu jer nisam sam željela živjeti svoj život bez svoga oca i njegovog publiciteta.

"Znam zbog čega mi govorite." rekla sam i odjednom mi je Rosie pokazala mobitel.

"Ime ti je Anny, a prezime hvala Bogu ne moraš stavljat." rekla mi je.

"Jesi li ti to?" upitala sam je, iako sam malo bila ljuta. Bila sam joj i zahvalna.

"Jesmo, obe smo ti to napravile. Znamo da će ti to olakšat u životu." rekla mi je Daisy.

"Hvala vam, ja se to nikad ne bi usudila napravit." rekla sam.

"Znamo", rekle su u isti glas i nasmijale smo se.

Malo smo čačkale po aplikaciji i naravno naišle na jednog muškarca koji nam je zapeo za oko.

"I koji gumb ćeš pritisnuti?" upitala je Rosie.

"Mislim da ide na pravo mjesto, vidiš da je iz Los Angelesa", rekla sam.

"To je naša mala Rosie, amo sada polako", rekla je Daisy.

Oprostila sam se s njima, dogovorile smo se sutra da ćemo se naći prije fakulteta na kavi.

Taman kad sam ušla u sobu vidjela sam gumb notifikacije da svijetli. Mislila sam da je neka od njih dvije, kad to onaj zgodni.

"Pozdrav." - napisao je.

"Bok."- napisala sam.

"Što te dovodi ovamo?"- napisao je.

"Bijeg, tebe?"- napisala sam.

"Hahaha, je li se moram bojat?" - napisao je i osjetila sam neke čudne žmarce.

Daj Suzanne skuliraj se.

"Ne, samo želim malo stati sa fakultetom i razmisliti što želim od života. Tebe?"- upitala sam.

"Isto tako. Samo što sam ja završio fakultet, cura me je upravo prevarila s mojim rođakom. "- napisao je. Ja sam čitala poruku i nisam mogla vjerovati.

"Zezaš me?" - upitala sam ga.

"Ne, želiš još nešto?" - upitao me.

"Možeš li mi reći zašto je prevarila tebe koji izgledaš kao fotomodel?"-upitala sam.

"Ha, nije bila zadovoljna sa mojim izborom poslije fakulteta. Ali ajde reci mi ti zašto želiš pobjeći."- napisao je.

Iskreno bilo me je strah odgovoriti, ne znam mu ni ime ali opet. Nešto me vuklo njemu.

"Otac mi je bogataš, ali ja ne želim ništa njegovo. Želim otići u Ameriku i zarađivati za sebe." - napisala sam.

"Prezime?"- upitao je i ja sam iskreno stala, nisam bila sigurna da ga želim reći.

"Možda jednog dana. Kako se ti zoveš?" upitala sam.

"Možda jednog dana."rekao je i ja sam ostala šokirana.

"Pa ti znaš moje ime."-rekla sam i razmišljala da mu ja dam izmišljeno ime.

"Daj zovi me kako ti želiš." -napisao je i ja sam odlučila to.

"Heil*"- napisala sam

"Ja bitte** hahahhhah"- odgovorio je.

"Kako si znao?" -napisala sam posramljeno i vidjela na satu da je četiri ujutro i da se moram dignuti niti za dva sata.

"Učio sam i ja njemački. Imam pitanje" - napisao je i ja sam se spremala obrambeno.

"Izvoli, pa ću spavati. Ujutro me čekaju predavanja gospodine Heil"-napisala sam.

"O da, zaboravio sam na vremensku razliku Anny" -napisao je.

"Nema veze, amo pucaj" - napisala sam iako mi se više ni nije spavalo.

" Gdje ćeš pobjeći?" - napisao je. Iskreno strah me bilo reći istinu da je Los Angeles moj san.

"Amerika, a sada gospodine Heil laku noć"-napisala sam.

"Velik pojam gospođice Anny. Laku noć ljepotice, čujemo se sutra?"-upitao je.

"Ja se nadam."- rekla sam.

"Čujemo se"- rekao je i nestao sa mreže.

Nisam mogla spavati a već je bilo pet sati, imam još samo jedan sat.
Pokušavam zaspati ne razmišljajući o njemu iskreno, ali okupirao mi je misli.

Njegova slika koja nije baš čista, izgleda samo s leđa, lice mu se baš i ne vidi. Opet me nešto vuče k njemu jer ne znam što ima to u njegovim riječima koje me osvajaju. Molim se samo da zaspem.

zvvvr.... zvvvr.... zvvvvr....

Jebemti sve.

Nisam ni pola sata odspavala ali opet sam sretna zbog toga. Ne znam zašto, prije sam cijenila svoj san.