Ljubav u doba vukova

Trideset osmi deo

5. mart 1944.

Crnokosi čovek, šetao je vilom. Posmatrao je svaki ćošak. Debeli, teški đonovi čuzme lupali su mermernim podom, pa odzvanjala celom dužinom i širinom prostorije.

,,Jevrejko!", viknuo je prilazeći stolu. ,,Da li ja ovde vidim prašinu?"

Sagnula je glavu, pa brzo prešla tkaninom preko stola.

,,Bolje bi ti bilo da se ovo više ne ponavlja. Inače ćeš imati posledica."

Možda mu je tog dana bilo dosadno. Kiša je neprestalno padala, ali kapljice su bile veoma sitine. Tako male su još više unosile nervozu. Zar će komandant spavati po ovakvom vremenu? Ipak se odlučio da vrši inspekciju po vili. Počeo je od same Helene, pa se spustio sprat niže. Sve se belelo od svežeg kreča zidina. Poljaci su i danas radili. Prešao je plavim očima preko visokih mladića, pa lupio petom o pod. ,,Hajl Hitler.", poviče, ali mu ovi ne uzvratiše pozdrav.

,,Šta je, Poljaci?", nasmejao se. ,,Morate ovo uvesti kao obavezan pozdrav. Sada živite u Trećem rajhu. Poljska više ne postoji."

Prešao je sledeći sprat. Tu su pretežno bile knjige. Mnogo knjiga. Sprat je ličio na biblioteku. Retko se mogao videti naslov knjige koji nije bio na nemačkom. A i taj retki koji se video bio je na italijanskom. Maleni mršavi dečak čistio je police. Izgleda kao da ni desetu nije navršio. Od dele ćelave glave, najviše su se primećivale oštre, izdušene uši. Videvši komandanta plašljivo se ukipeo u jedan stav.

,,Nastavi sa poslom.", reče navaljen na zid. ,,U redu, gospodine.", brzo klimnu glavom, pa nastavi.

Mršave ručice jedva da su se pomerale. Srce je tuklo u malecnom grudnom košu od straha. Nije mnogo ostao. Spustio se sprat niže. Zapravo, u prizemlje. Nikog nije bilo u hodniku. Zato je odmah odšetao u kuhinju. Malo je otvorio vrata, tako da se nije ni čuo škripat. Ana Mari stojala je pred šporetom, mešajući tečnost u njoj. Prostorija je bila popunjena lepim mirisima čokolade. Za komandanta je svakog dana morao da se pravi neki slatkiš. Bio je opsednut dezertima. No, starici je to išlo od ruke.

,,Hajl Hitler."

Naglo se okrenula. ,,Hajl Hitler."

,,Ti si mi jedina uzvratila pozdrav. Vrlo dobro. Znači ti spremaš tako ukusne krempite?" - upita prilazeći stolu.

Ćutala je. ,,Odgovori slobodno. Nemaš razloga za strah sve dok tako divno kuvaš."

Pogledao je u lonac. ,,Danas pileća supa. Odlično."

Izašao je iz kuhinje. U hodniku je stojala devojka koja mu je vrlo dobro ostala u sećanju. Nije ju video do sada još od onog događaja. Držala je metlu u rukama, ne pomičući se. Usta su joj bila poluotvorena. Nije znala da li ga treba pozdraviti ili samo ćutati. Odavno nije osetila podrhtavanje tela.

,,Katrin.", nasmejao se i stajao na malom rastojanju od nje. ,,Ja sam skroz zaboravio na tebe."

Ćuti. Gleda u pod.

,,Mislio sam da su te ubili. A ono te smestili u prizemlje.", prešao je plavim očima preko devojke. ,,I kako ti se čini novi posao?"

,,Dobro." - tiho je promucala.

,,Molim?"

,,Dobro, gospodine."

,,E tako je već bolje."

Skoro da se crne trepavice nisu spuštale niz plave zenice. Valjda nisu imale vremena. Više su se obazirale na pomno posmatranje devojke u radnoj haljini. Posle par minuta piljenja u nju, konačno je izašao iz vile. Uzjahao je belog konja. Lipicanera mu je po naređenju spremio jedan zarobljenik. Čista, istimarena dlaka, koja se presijavala na svetlosti. Blagim kasom krenuo je dole u logor. Kiša više nije sipela. Valjda je i ona čula da prolazi komandant. Svaki Nemac pored koga je prošao pozdravio bi ga uz 'Hajl Hitler' ili 'Zig Hajl'. Neko ga je čak i upitao za zdravlje. Navikli su na čestu proveru, sada već ne toliko novog komandanta. Bio je dosta mlađi od Rudolfa Hesa, nije ni čudo što je imao toliko snage i volje da proverava po cele dane.

Mladi kaplar je taman zapalio cigaretu ispred velike Kanade, kada je primetio komandanta na belom konju. Bacio je belu zavisnost, pa potrčao. Čizme su mu se zabadale u vlažnu zemlju, prskajući vodu po maslinastom kaputu. Onom kaputu koji je sve i svašta osetio na sebi. Od hleba do mentol bombona.

,,Gospodine komandante, gospodine komandante!" - glasno ga je dozivao, sve dok nije stao i okrenuo se. Pogledao je zadihanog mladića koji se prihvatio za glavu konja.

,,Hajl Hitler." - podiže desnu ruku, jedva dolazeći do daha.

,,Hajl Hitler.", uzvrati, mršteći obrve. ,,Šta je bilo, mladiću?"

,,Ovaj...", ubunio se. ,,Jednom ste dolazili u Kanadu i...", prekinuo ga je. ,,Jednom? Rekao bih sto puta."

Nije se obazirao, već nastavio. ,,U rekli ste da vam trebam prepraviti neke papire."

,,Papire?", zaćutao je.

,,Pa videli ste da ja radim sa popisivanjem i onda ste rekli da vam taman mogu odraditi te papire."

,,Aaaa, da. Ti si, kako beše ono?" - stavio je ruku preko usta, pa zevnuo.

,,Stefan Barecki."

,,Tebe je hvalio gospodin Rudolf Hes?"

,,Pa tako pričaju."

,,Aha. Da, da. Dobro da si me podsetio. Vrlo dobro. A ti papiri kupe prašinu u mojoj kancelariji. Stvarno je vreme da se preprave silni datumi. S obzirom kakvu sam užasnu sekretaricu imao."

Mladić je mazio čelo konja, gledajući.

,,Znači siguran si da bi to znao da uradiš?"

,,Da, gospodine."

,,Imaš korektor?", upita. ,,Ne, ali ga mogu nabaviti u gradu. Već danas."

,,Vrlo dobro. Onda ću ti doneti to kad budem imao vremena. Nema tu previše. Nekih pedeset listova."

,,Ma mogu ja doći po papire, gospodine. Nije mi teško." - ubrzano je pričao, ne bi li mu ovaj upao u reč.

,,Da ti nije daleko da dolaziš čak do vile? Ja ovde silazim svakog dana."

,,Nije mi teško, gospodine." - ponovio je.

,,Pa kako god želiš, meni je svejedno. Možeš poslati i nekog iz barake."

Prošao je rukom kroz plave vlasi kose. Još uvek je ubrzano disao. Noge su mu bile kaljave od isprsanog blata pomešanog vodom.

,,Kada da dođem?" - nije se obazirao na komandantom poslednji predlog.

Izvadio je malo blokče iz džepa kožnog, crnog mantila. Prešao je par listova, nakon što je liznuo palac. ,,U... petak. Uveče. Nemoj preko dana. A i svakako ne možeš preko dana, radiš."

Klimnuo je glavom. Sklonio se od konja, tako da je ovaj opet krenuo. Nije bilo pozdrava, samo je otišao. Gledao je u komandanta kako postaje sve manji i manji, udaljavajući se.

Duboko je uzdahnuo. Nasmejao se, pa izvadio cigaretu i zapalio je. Ovaj dim mu je baš prijao. Ovaj dan se osećao korisno. Vratio se u Kanadu. Dobiće priliku da sazna više.