"Luna ti si usvojena", reči moje majke mi ne izlaze iz glave. Gde god se okrenem vidim nju koja mi govori da sam usvojena. Istrčavam iz kuće i odlazim u obližnji park.
Sela sam na prvu klupicu, ujedno i najmračniju. Počinjem da se gušim u sopstvenim suzama. Jedina dobra stvar je što nema nigde ljudi koji bi mogli da me vide.
Odavno je prošla ponoć, a ja još uvek vrtim isti film u glavi, ne mogu da verujem da sam usvojena, prosto mi ne ulazi u glavu.
03:44am
Osećam neki pritisak u glavi, čekaj, jesam li ja to zaspala na klupici u parku. Uff, glava mi je preteška da bih je držala na ramenima. Odjednom me obasja neka strana svetlost. ,,Nije valjda jutro već", pomislih. Pogledala sam na sat i ne, ima još dva ipo sata do svitanja, ali kakva je ono svetlost.
Sva znatiželjna, ustajem i krećem u susret toj svetlosti. Zastala sam čim sam ugledala mušku siluetu kako mi se približava. Uplašena, nastavljam da joj se približavam.
Kako sam bila bliža, silueta muškarca mi je bila jasnija. Bio je visok i dobro gradjen, imao je dužu kosu. Rekla bih da ima oko 20-23 godina.
Kako sam mu se približavala, bol u glavi bivao je sve jači i gori, nisam mogla da izdržim više, glava mi je bila preteška da bih je drzala da ramenima, moje telo je odbijalo da nastavi da hoda, mišići su počeli da mi se grče, slika mi je bila mutnija dok nije postala u potpunosti crna, pala sam.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vi ćete mene ubiti, totalno sam zaboravila na ovu priču i evo sad izbacujem bukvalno najkraći nastavak od svih nastavaka u univerzumu heh...
Iskreno se nadam da vam se svidja i da vam kažem da ću se potruditi češće da izbacujem nastavke,
hvala vam na strpljenju i do sledećeg vidjenja,
vaša, autorka univerzuma 🌙
YOU ARE READING
One night in April
Historical FictionTo the girl who reads by flashligt who sees dragons in the clouds who feels most alive in worlds that never were who knows magic is real who dreams This is for you.
