Uvod

54 6 4
                                    

11pm, London, U.K.

Šetam pustim ulicama, po meni, najlepšeg grada u Evropi. Mrak je odavno pao i napolju nema žive duše. Prija mi tišina, samoća. Mnogo se toga desilo u mom životu u poslednje vreme, da, ako bih počela da objašnjavam nekome, nikad ne bih mogla da završim.

Moja priča počinje ovako...

Rodila sam se 13. aprila 2002. godine. Moji roditelji su mi rekli da nisam bila kao ostala deca. Obično dete plače pri rodjenju, za mene su rekli da nisam ni suzu pustila.

Oduvek sam imala osećaj da ne pripadam svetu u kome živim i da se po nečim razlikujem od drugih, ali nikad nisam obraćala toliko pažnje na to, zato što sam imala roditelje, bar mislim da su mi bili, koji su me neizmerno voleli i podržavali u svemu što odlučim.

Samo, jedne noći u Aprilu, moj život se menja iz korena, saznajem brutalnu i bolnu istinu o svom poreklu, koju su moji roditelji 18. godina krili od mene...

Ja nisam samo obična devojka,
Ja sam Luna, kćer drevne grčke boginje Selene.

*the more you know*
Selena je bila grčka boginja Meseca, ćerka Titana Hiperiona i Teje, sestra boga Sunca Helika i boginje zore Eos. U rimskoj mitologiji boginja meseca se nazivala Luna.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
To je bio uvod, nadam se da vam se dopada, za nekoliko dana ću izbaciti prvi deo.
Budite zdravi, perite ruke i ostanite kod svojih kuća...

Do sledećeg vidjenja,
vaša autorka univerzuma🌙

One night in AprilTahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon