Umiri nas

-1-

,,Zar je vec gotovo?" smoreno je prokomentarisala Stela.

Pakovala sam poslednje komade svoje letnje odece, i ujedno se kikotala njenom gundjanju.Proslo je sigurno sat vremena od kako sedi na krevetu i odbija da izvadi kofer.Provele smo ovde vise od nedelju dana zbog nje, ali joj ni to nije dovoljno.Ona bi jos.

,,Stela, pakuj se.Zakasnicemo na avion." upozorila sam je sa podignutim kaziprstom.

Napucila je usne, prekrstila ruke i odmahnula glavom.Podsetila me je na tvrdoglavo dete.

,,Stela, ne nerviraj me." rekla sam joj.

No, ona je nastavila da tera po njenom.Zato sam odlucila da dignem ruke i jednostavno je pustim da radi sta god hoce.Nemam volje da je ubedjujem.
Prepustila sam se tisini koja je nastala, i nastavila da skoncentrisano slazem sorceve i majice.Trudila sam se da mi misli ne odlete ni na sta drugo.Narocito na cinjenicu da se za nekoliko sati vracam u stvarnost.Vracam se na svoje uobicajeno mesto, sa gomilom problema.Obecala sam i Steli i sebi da cu ih zaboraviti na par dana dok smo ovde.Bilo je poprilicno tesko odrzati to obecanje, ali sam uspela.Uplovila sam u mir koji je vladao ovim mestom.Istrazivala sam podrucja koja ce mi zauvek ostati urezana na zenicama.Moci cu da ih se prisetim kada god pomislim da je sve gotovo.Moci ce da me izlece, bas kao sto su to uradila i sada.

,,Ana?" ruka na ramenu me je trgla iz razmisljanja.

,,Mm?" promrljala sam odsutno.

,,Ponovo si odlutala.Jel si dobro?" upitala me je.

Osmehnula sam joj se i klimnula glavom.Nisam zelela da brine.Nije bilo potrebe.
Preklopila sam njenu ruku svojom i pomilovala je u znak zahvalnosti.

,,Sve je u redu." rekla sam joj i naglas da bih je skroz smirila.

,,Nadam se da me ne lazes." odgovorila je.

Volela bih da mogu da joj ispricam razlog zbog kog ne mogu da zaspim.Volela bih da mogu da joj ispricam koliko mi srce jeca svake noci.Volela bih da mogu da joj kazem kako me nije proslo, niti ce.Svakog jutra se zapitam da li je dobro, da li jede, da li mu je bolje...
Vrte mi se pitanja poput vrteske, i obaraju me.Vuku me po zemlji, tako da niko ne vidi.Krijem ih cak i od same sebe.

,,Spremna sam!" uzviknula je Stela.

Sigurno sam totalno skrenula kada nisam ni obratila paznju na njeno pakovanje.
Prodrmala sam glavom kako bih se povratila u potpunosti.Treba da ostanem pribrana.Inace ce Stela napisati niz pitanja s kojima ce me ugusiti.

,,Vidis da nije toliko tesko." rekla sam joj sa sirokim kezom na licu.

Podrugljivo mi se nasmejala i prevrnula ocima.

,,Jako si zanimljiva.Kreni." odgovorila je navodno uvredjeno, a zatim se okrenula i izasla iz sobe.

Nasmejala sam se na njen mali nastup, i na trenutak zagledala kroz balkonska vrata.
Zatvorila sam oci.Uzela sam dubok udah, pa potom sve to izbacila napolje.Neka sve ostane u ovoj sobi.Svako secanje na njega, svaka uspomena, svaka suza s kojom sam krasila jastuke...Neka sve ostane zatvoreno ovde.Hocu da kada izadjem odavde zaboravim na sve sto sam prozivela s njim.Hocu da konacno izbrisem njegovo ime iz mog uma.

Hocu da ON bude vecno izbrisan iz mog zivota.

***

,,Mama!" prodrala sam se cim sam zakoracila u svoj skromni dom.

Ubrzo sam cula kako se kolica priblizavaju ulaznim vratima.Moja predivna majka se pojavila ispred mene sa neodoljivim osmehom.Cini se kao da je nisam videla nekoliko godina, a ne skoro dve nedelje.
Potrcala sam joj u zagrljaj koji mi je bio izlaz iz svih nevolja.Mazila me je po kosi, dok sam je ja sve vise privlacila sebi.

,,Nedostajala si mi." rekla je blizu mog uveta.

,,Nedostajala si i ti meni mama." odgovorila sam joj.

Nezno me je odmakla od sebe i obuhvatila rukama moje obraze.Odmeravala me je, kao da je trazila neki los znak.Takva je oduvek bila.Prvo bi se uverila da mi se nista nije dogodilo, a onda bi mi trazila da joj prepricam sve sto sam radila.Pretpostavljam da to rade sve majke ovog sveta.

,,Zelim sve da cujem." bas kao sto sam i rekla.

Priblizila sam joj se blize i poljubila u nos.

,,Ispricacu ti sve samo da se istusiram na brzaka." odgovorila sam joj nasmeseno.

,,Da, da, naravno.Uopste ne razmisljam.Tek si dosla sa puta.Ajde idi.Ja cu skuvati kafu." gurkala me je da pozurim.

,,Vazi." rekla sam i vratila se da uzmem kofer.

Ona je vec otisla u kuhinju, tako da sam ja produzila do svog kutka.Otvorila sam vrata i spustila kofer pored.Polako sam dosetala do sredine sobe i okrenula se oko svoje ose.Sve je bilo onako kako sam i ostavila.
Stala sam ispred coska gde mi je nekada bilo ogledalo.Zagrizla sam unutrasnjost obraza vracajuci se na tu uzasnu noc.Donja usna je vec pocela da mi podrhtava, kao i prsti na rukama.Progutala sam knedlu, trudeci se da oteram glasove iz svoje glave.Ali nisu prestajali.
Moji urlici od te veceri nisu prestajali.Bacanje stvari i lomljenje, cupanje za kosu, urlici, jecaji, grebanje kolena...Opet sam prezivljavala sve to.Delovalo je kao da se opet desava ravno ispred mene.
Stela je dosla taman kada sam zavrsila na podu, nemocna i nesvesna sta sam napravila.Pruzila mi je ruku i ostala pored mene sve dok nisam zaspala.Sutradan me je docekala cista soba.
Iako je ocistila nered, ovaj u meni nikad nece.

Sela sam na krevet, nesvesna da sve vreme klize suze niz moje obraze.Pogledala sam policu kraj kreveta, i lagano otvorila prvu fioku.Podigla sam neke papire i ispod pronasla nesto cega nisam mogla da se otarasim.Oprezno sam je uzela i spustila na levi dlan.

,,Sa tim prstenom sam hteo da zaprosim Luciju."

Gde si sada Skar?Hoces li se vratiti?
Spasi me od ove ljubavi.Nemam vise snage da gorim.Sama se borim s njom.Nema tebe da me cvrsto zagrlis i kazes da si tu.
Umorila sam se Skar.Ne znam jos koliko cu moci da izdrzim, dok me ova bol ne proguta celu.