Umiri nas

-10-

,,Zvali ste me?" upitala sam sedokosog coveka, koji je njegove krupne oci skrivao ispod naocara.

Podigao je glavu sa nekih razbacanih papira, i procistio grlo.Prekrstio je ruke, i ispravio se, da bi izgledao ozbiljnije.

,,Da Anastasia.Zeleo sam da Vam prenesem nesto." odgovorio je.

Ton njegovog glasa me je malo uplasio.Oduvek bi me posmatrao nezno, kao da sam mu cerka.Sada nema osmeha na njegovom licu, niti bilo kakve naznake da ce ga biti.

,,Slusam Vas." rekla sam bojazljivo.

,,Skoro je otisao jedan pacijent." naglasio je svako slovo posebno.

U meni se istog trenutka zapalila vatra.Gorela sam iznutra na samu pomisao da je sef saznao moju tajnu.Tajnu o najvecem grehu koji sam ikada pocinila.Oblivao me je znoj, a najvise na dlanovima.

,,Jeste.Skar." rekla sam, te progutala knedlu.

Nadala sam se da nece nista provaliti po mom uvrnutom ponasanju.Osim ako vec sve zna.

,,Prebacen je u drugu ustanovu.To znate?" pitao je, i kaziprstom gurnuo naocare unazad.

Klimnula sam glavom.Nista drugo nisam mogla da izgovorim.On se zadovoljio i time, pa se nagnuo preko stola.Zaronio je prstima u njegovu sivkasto belu bradu, i suzio oci.

,,Zvali su me pre sat vremena u vezi Skara." rekao je polako.

Koliko god ja trcala sto dalje od njega, iz nekog baksuznog razloga uvek me sustigne.Da li je ovo neko prokletstvo, sala, ili sta god da je?
Nemoguce je da ga ostavim iza sebe.Jebeno nemoguce.

,,Nesto se desilo?" bar mi je gluma isla od ruke.

,,Imao je napad.Napravio je haos.Na kraju je zavrsio u bolnici." rekao je ono sto sam videla i svojim ocima.

Pravila sam se kao da prvi put cujem, i zaprepasceno ga pogledala.Zagrizla sam meso unutar usta iz sve snage, dok nisam na jeziku osetila krv.Potiskivala sam bol u sebi, iako sam jutros odlucila da je se jednom za svagda resim.

,,Da li je dobro?" pitala sam, trudeci se da ne delujem previse zabrinuto.

,,Dobro je.Ali zvali su me jer je dozivao necije ime." rekao je.

I sa tim sam bila upoznata.No, namrgodila sam se kada sam shvatila da mi govori nesto sto nema nikakve veze sa mnom.
Zasto sam ja onda pobogu ovde?Zasto me je zvao u sred terapije?

,,Kakve to veze ima sa mnom sefe?" htela sam da skinem to s mozga.

Svakako zasluzujem objasnjenje u vezi svog dolaska.

,,Dozivao je Vase ime doktorka."

Zakasljala sam se cim su njegove reci uletele u moju glavu.Samu sebe sam nekako potapsala po ledjima, i potrudila se da se sto pre unormalim.
Ne smem da ugrozim svoje radno mesto ni pod koju cenu.U sustini, sef nista ne zna.Jedino sto mu nije jasno je zasto bi Skar dozivao moje ime.
To mogu vrlo lako da pojasnim.Zar ne?
Nema razloga za brigu Anastasia.Smiri se.

,,Objasnite mi zasto bi pacijent dozivao Vase ime u napadu?"

,,Ne razumem ni ja sefe.Mozda..."

,,Mozda sta?" kao iz topa je pitao.

,,Mozda sam ga ja najbolje razumela.Mozda sam uspela da pridobijem njegovo poverenje." same lazi Ana.

Doduse, ne iskljucujem da su te sitnice uspele da me privuku Skaru.Ali svejedno krijem pravu istinu iza svega toga.
Sef se udubio u ono sto sam mu ispricala, da nas je na par sekundi tisina pojela.