Umiri nas

-9-

Probudila sam se pre prvih zraka sunca.
Uzrok toga su desavanja u proteklih mesec dana.San me je napustio one noci kada je i Skar napustio moj zivot.Ostajala bih budna do kasno, sa mislima odlutalim ka crnom muskarcu.Razmisljala bih kako je, gde je, da li se dobro ophode prema njemu, da li jede, da li ima napade...Sva ta pitanja su postala razlog moje nesanice.Trebalo mi je vremena da prihvatim da on vise nije moja briga.Trebalo mi je da prihvatim da pripada sada nekome drugom.Nekom psihijatru koji nikada nece znati kako da postupa s njim.Mozda je s druge strane i to moja greska, sto ga nisam nikada tretirala kao pacijenta.Tretirala sam ga kao osobu koja je prosla pakao u tako mladim godinama.Izdvajao se od ostalih pacijenata u mojim ocima.Uvek sam se vise fokusirala na njegov slucaj, nego na tudje.Razmatrala bih njegov napredak, ili odstupanje od samog pocetka.Bdila bih nad njegovim dosijeom satima, trazeci nacin da ga povucem na vrh.
Ali taj put se nije zavrsio onako kako sam planirala, i onako kako sam obecala sebi.Napravila sam ogromnu gresku, zbog koje cu dugo ispastati.

Protegla sam ruke iznad svoje glave, i odlucila da prekinem svoje misli na vreme.Ovo jutro ce biti drugacije.Ovo jutro ce biti moj novi list.Okrenucu ga sa velikom grizom savesti.Okrenucu ga, jer sam primorana.Izostavila sam mnoge stvari zbog njega.Odrekla sam se posla, odrekla sam se svoje majke, odrekla sam se i svoje najbolje prijateljice.Ne pamtim kada sam zadnji put sela i popricala sa mamom, ili se osmehnula Steli.
Ipak, od ovog jutra ce se sve promeniti.Vraticu sebe na mesto od kog je sve i pocelo.Samo ovog puta bez Skara pored sebe.Vraticu se na noge i izbalansirati svoj zivot iznova.Nema svrhe da ga provedem u tugovanju i plakanju, kada sam potrebna hiljadama ljudi.
S toga sam se izmigoljila iz svog kreveta, i usmerila ravno prema toaletu.Suocila sam se sa svojim odrazom u ogledalu.Primakla sam prste licu i shvatila da tako dugo nisam vodila racuna o njemu.Zato sam skupila svoju, sad vec malo duzu kosu, u konjski rep, i zapocela sa svojom rutinom.Osvezila sam se hladnom vodom, a onda i oprala zube.Zatim sam usla nazad u svoju sobu i otvorila orman.Cak je i on bio u neredu.Ne secam se kada sam ga zadnji put sredila.
Mada i kazu: ,,Kakav ti je orman takav ti je i zivot".Moj sve govori.
U svom tom neredu sam uspela nekako da pronadjem svoju odevnu kombinaciju za danas.Levom rukom sam dohvatila kozni crni sorc, a desnom top na bratele sa zmijskim dezenom.Sagla sam se kako bih izvukla i sandale sa istim strasom kao i top.Navukla sam sve to na sebe, i zadovoljno se nasmesila.Nisam mogla da se pogledam u ogledalu, jer ga vise nisam imala.Ali sam se osecala mocno.Pustila sam svoju kosu iz repa i otisla do toaleta da nanesem malo sminke.Stavila sam nezne boje na svoje kapke, da bih usne obojila bordo karminom.Kosa mi je bila talasasta, i htela sam da tako i ostane.Za kraj sam dodala i srebrne alke sa cirkonima.

,,Nema nazad Anastasia.Od sada ce biti ovako." rekla sam sebi kada sam zavrsila.

Ignorisala sam srce koje je vrisnulo ,,ne".Morala sam da se vodim umom koji mi je drzao palceve.

***

,,Uha!" Stelin zapanjen pogled me je slatko nasmejao.

Cekala me ja na ulazu sa dve kafe.Kada me je ugledala, zaboravila je da mi jednu da.Zenice su joj se zalepile za mene.

,,Da li se poznajemo?" upitala je kad me je konacno pogledala u oci.

Coknula sam i odmahnula glavom, i dalje se cerekajuci.

,,Izgledas neverovatno Ana." rekla je.

Prislonila sam saku na grudi i poklonila se.

,,Zahvaljujem koleginice." odgovorila sam.

Posto je nastavila da me samo odmerava, zgrabila sam svoju kafu, i prosla pored nje.Inace, da se ona pita, nas dve bismo citav dan provele na ulazu gde bi ona neprestano buljila u mene.
Uzdignute glave sam zaobilazila svoje kolege, smeseci se svakome.Neki su mi uzvracali polaskano, a neki se spremili da dobacuju pogrbne reci iza mojih ledja.Nisam se obazirala na to, vec usla u lift i pritisla dugme za drugi sprat.Stela je stala pored mene i i dalje me proucavala.Zamahnula sam glavom zadivljena njenim ponasanjem, i otpila gutalj kafe.
Kad se zaculo zvonce, prva sam izasla i izvadila kljuc slobodnom rukom.Otvorila sam vrata sirom i namirisala miris slobode.

,,Iskreno ne znam da li da se brinem ili da se opustim." rekla je iza mene.

,,Nema razloga za brigu Stela.Sve je u redu." odgovorila sam joj, cim sam sela na svoju stolicu.

,,Znas i sama zasto to govorim.Juce si..."

,,Juce je proslost Stela.Nemam nameru da se vracam na to." prekorila sam je.

Ne zelim da se spominje predamnom bilo sta vezano za njega.Sto se mene tice stavila sam tacku na sve sto je bilo.

,,Kako ti kazes." rekla je, kad je shvatila da ne treba da ulazi dublje u tu temu.

,,Kakav mi je raspored?" ispruzila sam ruku, dajuci joj doznanja da zelim da mi ga procita.

Spustila je pogled na njenu svesku, u potrazi za onim sto mi treba.

,,Prvi je Andrej.Onda Natasa.Pa Siera." nabrojala je imena koja vrlo dobro znam.

Odahnula sam kada sam uvidela da nece biti tako tesko.Sve su to bili pacijenti sa blazim posledicama.Bili su tu godinama, i iako nece moci da izadju odavde, nisu nam predstavljali problem.Saradjivali su sa mnom.Nisu bezali od onoga sto ih muci.Takvi pacijenti su ovde retki, ali meni najdrazi.

,,Onda mogu u miru da uzivam u kafi." rekla sam joj.

,,Mozes." slozila se sa mnom.

Podigla sam solju u vis i namignula joj.

***

,,Pa Natasa kako se osecas?" upitala sam simpaticnu plavu devojku.

Noge su joj bile ukrstene, a prsti isprepletani od nervoze.Ona je bila poznata po tome.Non stop je bila nervozna na terapijama.Nije me gledala direktno u oci, jedva je pricala.
Ali je imala debeo razlog za to.Kada je jos bila mala, nevina devojcica, neki nasilnik joj je tu nevinost oduzeo.Pocela je da ludi postepeno, dok potpuno nije skrenula.Tada su je roditelji doveli kod nas.Na pocetku je bilo tesko dopreti do nje, ali je sada vec bolje.

,,Dobro sam." odgovorila je.

,,Pijes li lekove?" pitala sam.

,,P...pijem." mucajuci je odgovorila.

Trudila sam se da je ne pritiskam previse, pa sam pravila pauze izmedju pitanja.Vrtela sam olovku u ruci, prateci njen govor tela.
Ne mogu da zamislim kako joj je.Mora da je uzasno tesko boriti se sam sa sobom.Slomila bih se kada god bih pomislila na ono sto joj se desilo.
Bez razmisljanja bih lisila zivota tog gada.Njen je upropastio.

Kucanje na vratima nas je obe sokiralo.Ona je uznemireno pogledala ka njima, dok sam ja razmisljala ko bi to mogao biti.

,,Napred!" prodrala sam se.

Iza njih se pojavio jedan od nasih cuvara.Znaci da se dogodilo nesto neocekivano.

,,Izvolite?" dala sam mu rec.

,,Doktorka, sef hoce da Vas vidi hitno."