Dok čekamo nas ✓

┇13┇

꧁꧂

jul mesec donosi najviše uspomena sa tobom. čekanje izlaska sunca dok se kao deca ljuljamo u parku ili trčkaranje naokolo dok pljušti letnja kiša. svaki dan je nosio nove avanture a svako novo veče nove uspomene.

naučila sam se na tebe, na tvoja dva smeđa oka i način na koji izgovaraš moje ime. navikla sam se i na način kojim svima daješ do znanja da sam tvoja devojka, kako bi ti rekao tvoja duša. navikla sam na sve ovo toliko da si ti sam postao deo mene.

pred kraj meseca dobijem priliku da upoznam tvoje društvo sa sela. odmah na prvu me uhvati ljubomora kada vidim kako te jedna drugarica grli i ljubi. ne bih trebala da ljubomorišem, na kraju krajeva mene zoveš svojom dušom a ne nju.

ti i ostatak muškog dela se odvojite od nas, valjda ste otišli do prodavnice da kupite sokove. ja ostanem u neprijatnoj tišini sa tvojom drugaricom iz detinjstva.

pokrene iznenadni razgovor u kojem saznam nešto više o tebi. uporedi nas. po njenom zaključku smo identični kada su u pitanju naše emocije. tu saznam da se plašiš emocija i vezivanja. nažalost, takva sam i ja.

pored svega toga iz načina na koji govori o tebi shvatim da to vaše prijateljstvo nije bilo samo prijateljstvo. teško uspeva da sakrije tu iskru u očima dok priča o tebi.

nekako uspem da suzbijem svu ljubomoru koja je ključla u meni i prihvatim da je to bilo pre tebe i mene. fokusiram se na neke druge stvari. moj fokus ne ide dalje od tebe. ti si mi u mislima, ponovo.

zaista si poseban momak. žao mi je što te ranije nisam tako doživljavala. za mene si uvek nosio titulu školskog frajera koji može imati svaku devojku koju ikada pogleda.

svi tvoji pokušaji da razgovaraš sa dosta devojaka su bili dokaz da nisi spreman da se emotivno vežeš za mene. sada to znam. ali si ipak odlučio da probaš taj razgovor sa mnom. samo što mi nismo razgovarali, mi smo se ljubili.