Dok čekamo nas ✓

┇2┇

꧁꧂

veliki odmor provedemo na suprotnim stranama školskog poseda. ti si među našim vršnjacima koji među prstima drže oko desetak centimetara nikotina. ja sam među ostalima koji svojih dvadeset minuta provedu pričajući razne tračeve o maturantima. nervozno šetam oko sale za svečane događaje, obilazim staru građevinu najmanje pet puta za tih dvadeset minuta. izbegavam tebe, ispravka, izbegavam tvoj pogled.

naravno da su tračevi bili i o tebi, tvojoj ekipi. sama priča kako ste bez svesti radili sve i svašta u ženskom društvo me izbaci iz takta. ja znam da nisi takav. možda ipak grešim, to će svakako povrediti moj ego. kao šlag na torti, moje drugarice započnu o aktuelnoj temi dole u dvorištu. ne izbacuju te iz usta ali one te znaju samo površinski. idu sa tobom u razred ali im nisi omiljeni.

isključim se iz razgovora, pustim muziku na slušalice i pogledam na sat. zvono kasni, odmor traje već dva minuta duže. iza sebe čujem kako me njih tri dozivaju, podignem ruku i mahnem im. taj pozdrav se pretvori u pokazivanje srednjeg prsta. znale su šta znači, ne volim da slušam iste tračeve po ceo dan.

ispred đačkog ulaza je gužva, niže godine se gurakaju i tako prave zastoj. vrata su uska, jedva da mogu dve osobe proći u isto vreme. ostanem na strani, pustim hiperaktivnu decu da se izigraju sa svačijim strpljenjem. ti se nađeš pored mene, mirišeš na cigare. ne trudim se da sakrijem zgroženu facu kada taj miris uđe u moje nozdrve. primetiš to, iste sekunde staviš dve žvake na svoj jezik. sad već osetim mentol koji ubija onaj miris od malopre.

naši iz razreda se proguraju, ponosno nam se nakeze kada već uđu u školu. čak i moje drugarice nekako prođu, ja ostajem sama sa tobom. tvoja ruka dodiruje moju. svestan si toga i ne sklanjaš je. ne sklanjam ni ja svoju. započinješ neki razgovor, pričaš sa mnom o matematici. čak ni ne razumeš matematiku. najzad i nas dvoje uđemo, zakasnimo na biologiju. dobijemo neopravdane i završimo na hodniku.