Dok čekamo nas ✓

┇14┇

꧁꧂

trideseti avgust, poznatiji kao pretposlednji dan pre početka škole, mi je počeo užasno. jutarnja oluja mi je na trenutak pokvarila sve planove koje sam isplanirala u svojoj glavi.

poneki plan je uključivao i tebe.

sastali smo se na našem mestu i uputili se ka nepoznatoj lokaciji. završili smo na nekoj livadi nedaleko od grada ali opet dovoljno daleko od buke i gužve. oboje smo voleli tišinu i mir. ponekad je to bilo teško pronaći, pored tebe sam se uvek osećala.

iz ranca izvadiš malo ćebe i nekoliko kesa doritosa. odmah započnemo raspravu oko toga da je doritos precenjen i da ne vredi onoliko koliko košta. ućutkaš me svojim usnama a zatim polako oboriš na ćebe ispod nas. čvrsto me držiš i ne dopuštaš da padnem iz tvojih ruku.

ležali smo jedno pored drugog i dok sam pod prstima mogla osetiti hladnu travu.  zvezdano nebo se više isticalo svake sledeće sekunde. gotovo da su sve zvezde stajale tako da stvaraju neku beskonačnu sliku u koju smo gledali bez prestanka.

slabo da smo pričali. ja sam sama koristila svaku moguću priliku da uživam u svemu, nadam se da si i ti.

nebom se pojavila crvenkasta svetlost koja je treptela na svakih par sekundi. pored toliko zvezda, avion se činio kao zvezda padalica.

" jesi li poželela nešto? ", upitaš me.
" to je običan avion, ne vredi želeti nešto. ", moj odgovor te uznemiri.

" pretvaraj se da je to zvezda padalica, šta bi onda poželela? "

" ako ti kažem to se neće ispuniti. ", nasmejem se na tipičnu rečenicu koja se govori za ovakve stvari.

" onda samo zamisli. ", prstom pokažeš ka nebu i ja te poslušam. zatvorim oči i u sebi poželim da se oslobodim straha od emocija.

" jesam. ", obavestim te, na licu se vidi da ti je laknulo.

ponovo legnemo na ćebe ali ovaj put ležimo zagrljeni. tvoja glava je na mojim grudima, tvoje ruke su na mojim leđima. penju se gore dole dok me prstima maziš.

" ja sam poželeo tebe. ", tvoje reči probude nešto u meni što nije trebalo da se dira. tvoje reči su probudile onaj strah od emocija koji sam poželela da nestane.

ćutala sam dok su se niz obraze nizale suze. nisam imala snage da ti uzvratim tvoje reči kojima potvrđuješ šta zaista osećaš prema meni.

osećala sam se poput kukavice jer sam samo ćutala i plakala kao kišna godina dok si ti čekao nešto kao odgovor. a odgovora nije bilo i ti si to primetio.