Kako sam zavela predsjednika Rusije

10

Zauzmem svoje mjesto i krecem obavljati svoj posao,uredjujem jedan casopis mladih slikara ovog meseca i to me raduje. Nijesam nasla posao u struci i nijesam se trudila da ga nadjem. Otac je shvatio da nijesam bas raspolozena u poslednje vrijeme samim tim nije hteo da me forsira.

-" Coveceeeee"

Anika zadihano ulazi u moju kancelariju.

-"Znas li kakav lik je usao, bozanstven"

Prevrnem ocima, svaki momak koji udje njoj je bozanstven.

-" Ovo je Bog ljepote alooo, znam ga od nekud. Covek je hottt"

Vrisne te izadje da ga smeka,a ja se fokusiram ma svoj posao.

-" Naravno izvolite gospodine Dimitri"

Pretrnem na pomen njegovog imena, a onda, onda visoka zgodna figura u skupocjenom odijelu useta u moju kancelariju. Podignem pogled u nevjerici je li stvaran. Toliko zgodan, ljepsi nego na ostrvu dok mi kroz glavu prodje samo vece na njegovoj jahti gde su te pune usne sarale mojim tijelom.

-" Mila"

Anika me drma i mase mi pred ocima.

-" Gospodin je predsjednik Rusije"

Kaze malo znacajnije, a ja se ustanem i pruzim ruku.

-" Gospodine predsjednice"

Ostro se obratim.

-"Pozvacu direktora"

Krenem proci pored njega, a on me hvata za lakat i vrace par koraka nazad.

-" Dosao sam zbog tebe"

Kaze tiho.

-"E pa lijepo se vrati odakle si dosao!"

Dreknem i trgnem ruku iz njegove te brzinski krenem bjezati iz kancelarije kako se ne bih zburdala u nesvijest. Taj covek mi je nedostajao, taj covek me je ostavio mesec dana bez ijednog poziva.

-" Dodjavola sta je ono bilo?"

Anika me pozove na telefon.

-" Ni slucajno da mu das moj broj!"

Dreknem

-" Nije trazio samo je izasao i nesto rekao na ruskom, ali on je predsjednik vele sile i zgodan je.... Trazi tebe drugarice budi priazojna da nas Rusi ne bombarduju"

-" On je kreten!"

-" Mislim da nece odustati"

-" Ne zanima me, vidimo se sjutra dako ode"

Kazem tiho, te prekinem vezu i brzinski uletim u svoju sobu. Polijem se hladnom vodom i presvucem ne zeleci da razmisljam o njemu. Iskreno previse sam patila da bih mogla da se samo tako pretvaram da ga nijesam vidjela. U 15 dana sam se zaljubila u lika i na kraju skapiram da je predsjednik drzave.

-"Mila!"

Tatin glas me trgne iz razmisljanja.

-" Stizem!"
Pojurim ka dolje, a tata u tom trenu otvara vrata sobe.

-"Gospodine Zuraliv"

Tata zamuca, a ja u nevjerici pridjem vratima.

-" Predsjednik Rusije ispred mog praga!?"

Tata sokirano kaze te se pomjeri

-"Molim Vas udjite, ne stojite ispred."

Dimitri useta elegantno, a ja jedva da dodjem sebi.

-" Pratim politiku Rusije Putina i Medvedeva ali vas Rusija obozava... Mlad, perspektivan, pametan i veoma cijenjen"

Kaze ocaran njim

-" Da mi je neko rekao da cu vas videti mislio bi da je sala,sta vas dovodi ovde?"

-" Ljubav"

Kaze jasno i glasno...

-"Ljubav?" Tata zbunjeno kaze

-" Zaljubio sam se gospodine Pavlovicu u vasu kcerku Milu"

Pogleda u mene, a moje tijelo zadrhti od njegovog pogleda.

-" Upoznao sam je,zavoleo je i mesec dana sam je trazio svuda. Zeleo bih da porazgovaram sa njom ali ona odbija da me saslusa."

-" Mozes da ides"

Kazem ostro,otac me pokori poglesom...

-"Bila je opasno tuzna ceo mesec nadam se da nijeste vi krivi tome. Mila ne oprasta"

Tata ga pogleda direkt u oci.

-"Voleo bih da joj objasnim, odmah ce se razljutiti ako me saslusa samo 5 minuta"

Uporan je.

-" Mila?"

Tata me pita, a ja pogledam u Dimitria.

-" Mogu li je pozvati na veceru veceras u 19h"

Pita tiho tatu.

-" U 19h budi ispred,sad idi odavde Dimitri uvaljujes me u probleme..."

Ostro kazem, a roditelji mi ne pomazu jer misle da sam nepristojna. U ostalom on je mene ostavio, a sjutra cu morati da objasnjavam kolegama sta tako velika glava politike radi u mojoj kancelariji.

-" Ostani Dimitri,rucak je gotov"

Poskocim odmah.

-" Dimitri ima obaveza i ne jede meso. Ne moze sad ostati jer zuri"

Kazem brzo,a on se namrsti.

-" Hvala na pozivu, ali vjerujem da ce biti prilike drugi put... Cekam te u 19h"

Doda meni tiho, a ja izdahnem kad ga otpratim i vec polako shvatam da cu sad morati mojima sve da pojasnim. I ne, ne salim se vec su cekali objasnjenje. Polako i pazljivo kazem vecinu stvari, osim djela sa jahtom. Da tata cuje srce bi ga okinuo,srcani 100%.

-"Slikarstvo je tvoja opsesija,zasto da ne odes ako imas priliku?"

Kaze tata i to me zacudi. Ne zna da bih ako odem zivjela sa Dimitriem.

-"Tata, Dimitri je samo otisao i ostavio me bez pozdrava,ne zelim da tako lako prodjem preko svega"

-"Sigurno je imao razlog"

Majka ga opravdava.

-" Sta moze biti toliko bitno da odem tek tako!?"

Izdahnem u nevjerici. Izaci cu da mu odrzim lekciju i da ga vratim u Rusiju. Dosta je patnje za Dimitriem Zuralovim.