Kako sam zavela predsjednika Rusije

7.

-"Hvala ti na ovako prelepo provedenom danu"

Kazem nakon sto me on isprati do vrata moje sobe.

-" Hvala tebi Mila sto sam te upoznao"

Kaze malo tise...

-" Zasto mislim da se pozdravljas sa mnom?"

Zbunjeno podigne glavu.

-" Naprotiv, hteo dam te pozvati na jednu izlozbu sjutra vece. Samo ne zelim biti previse napadan"

Nesigurno kaze.

-" Moj prijatelj Ivan je poznazi slikar, ima izlozbu..."

-" Ivan Ajvazovski?"

Proderem se malo, te polako spustim ton sto ga nasmije

-" Boze koliko si nevjerovazna"

Doda tiho,a njegova ruka opet zavrsi na mom obrazu

-" da,Ivan... Zelis li ici sa mnom?"

-" Da,naravno da, da..."

Kazem veselo...

-" Onda zadrzi ovu kartu kod sebe,sjutra u 20 do 7 sam ispred hotela"

U zovoti mi teze nije palo sto neko mora da ode od mene. Njezno pomazi moj obraz te pridje mojim usnama i otisne kratak poljubac.

-" Onda sjutra u 7"

Kazem nakon sto smo sitne poljubce smjenjivali na hodniku hotela sve dok nijesmo ostali bez daha.

-" Sjutra u 7"

Doda tiho te nestane iz mog vidokruga. Hvatam sebe za usnu koju je do pre par sekundo on grickao te izmamim sebi osmeh na luce. Od svih ljudi na ovom ostrvu ja upoznam najzgodnijeg. Kamencic sa ostrva na kom smo bili stavim u neseser gde je stojao zavoj. Volim uspomene...
(***)
Jutro osvane, a kucanje na vratima se natera da se razbudim.

-"Gospodin Dimitri je poslao dorucak i ovo prelepo cvece za vas"

Dve gospodje su postavile hranu na terasi moje sobe te i ogromno cvijece postave pored mene.

-" Ako mi dozvolite..."

Kaze mladja gospodja koja pogleda u mene.

-" Naravno"

-" Velika ste srecnica, gospidin Dimitri ima 32 godine a toliko je uspjesan  i najljepsi nezenja Rusije"

Podignem obrvu, a ona se osmehne i izadje. Ocigledno sam propustila te informacije. Na stranu sve cvece zamirise koliko i hrana. Uzivala sam u pogledu, potom u hrani i mirisu svezeg cvijeca. Cijelo vrijeme mislim na njega alo ja sam Mila i nemam srece u ljubavi godinama u nazad da bi sad upoznala savrsenstvo
*savrsenstvo iz Rusije"

Kaze moja podsvest da me podseti da zapravo zivimo previse daleko jedno od drugog i da ce za 5 dana sve ovo nestati. Nikad nisam bila u vezi na daljinu, sta ako me zaboravi? Sta ako se vise nikad me vidimo!?

-" Bar cu uzivati jos koji dan*

Kazem sama te posle dorucka uzmem kupaci i brzinski ga obucem. Dan je prelep i do 18h cu ostati na plazi. Tako je i bilo, od Dimitria ni traga ni galsa ceo dan... Pitam se je li on ceo dan mislio na mene kao sto ja mislim na njega?
Polako sam krenula ka hotelu da bih se spremila na vreme, a prodavac nakita me zaustavi.

-" Zelis li pogledati moj rucni rad"

Klimnem glavom i pogledom prolazim po prelepim radovima.

-" Ovaj je za srecu u ljubavi, pokloni  svom decku"

Nasmijem se i uzmem narukvicu, prelepa je i mozda mu se dopadne...

-"Uzecu je"
Veselo kazem te pruzim novac

-"Seti me se kad sledece godime u ovo vreme kazes DA na ovom ostrvu"

Namigne mi i ispari dalje... Ja cak nisam odavde i ko zna hocu li ikad opet doci. Iz ormara izvucem cvetnu haljinu te je obucem,malo je svecanija pa ce biti prikladna za tako velikog umetnika

Izadjem iz sobe, te kad ostavim kljuc na recepciji Dimitri se u odijelu nadje ispred mene.

-" Mila Pavlovic prelepa si"

Kaze kroz smesak dok mi pruza ruku i njezno spaja nase usne.

-"Zahvaljujem zgodnom gospodinu"

Uvazeno izgovorim.

-"Nedostajala si mi danas i znog posla nijesam mogao doci"

Nasmijem se ali odlucim da mu ne kazem da je bio u mojim mislima ceo dan.

-" Hocemo li?"
Klimam glavom te ga uzimam pod ruku,dok mi on otvara vrata auta. Kratak je put od hotela do galerije,a on cim izadjem iz auta isprepleta nase ruke. Paznja novinara iz nekog nepoznatog razloga bude uperena prema nama ali vesto ih prodjemo i udjemo kroz vrata raja.

Svaku sliku gledala sam toliko da je Dimitri poceo da puva pored mene

-"vec 10minuta gledas u ti sliku"

Pozali se...

-" Dimitri ti u ospte ne volis izlozbe zar ne?"

Pitam iz sale, a odgovor me iznenadi.

-" Ne razumijem se u slike i ovo je prvi put da sam na izlozbi..."

Pre nego pocnem sa kritikama veseo muski glas brataki zagrli Dimjtra, a kad se okrene ostanem u soku. Nije se slavio Ivan mu je zaista prijatelj

-"Mila ovo je moj prijatelj iz djetinjstva Ivan"

Pruzim ruku ocarana njim... To je covek fenomen

-"Ivane ovo je Mila moja..."

Zastao je te pazljivo izgovori

-"Devojka"

Ne znam je li sreca zbog Ivana isparila upravo sad i osjecaj poseban me natera da ponosno klimnem glavom. Ovaj savrsen covek me je prestavio kao devojku.... svoju devojku...

-" Mila ocigledno si puno znacajma kad te ja upoznavam"

Kaze veselo

-" Dimitri nije imao puno devojaka i sto je najvaznije ja njegov najbolji prijatelj nijednu nijesam upoznao osim tebe"

Kaze zadivljeno me skenirajuci.

-"Hvala"

-" не смотри на нее так"

Dimitri ga gurka laktom i nesto govori na ruskom.

-"Izvini samo sam zadivljen"

Mislim da mu je rekao da prestane da me gleda jer on proucava svaki deo mog lica...

-" I Mila je fenomenalan slikar"

Doda Dimitri.

-" Nisam verovao da si stvarna, ali sad shvatam zasto mi je Dimi pricao toliko o tebi. Portret je divan i videce ga velika lica Rusije i sveta"

Dimitri ga opet gurne laktom

-" Da li bi voljela upisati akademiju?"

Puta me Ivan

-" Da,ali imam 25 i mislim da je malo kasno..."

-" Ne, naprotiv nikad nije kasno... Za 3 meseca otvaram akademiju u Rusiji i rado mogu srediti da dobijes vizu i stipendiju. Dimitri bi bio presrecan da zivis sa njim"

Zasto Dimitri izgleda kao da ceka moj odgovor, a Ivan kao da je naucio tekst

-" Hvala na ponudi"

Kazem kao jedini odgovor u inat...

-" Razmisli i javi... Bicu spreman da budem divan profesor"

Nasmijem se te nastavim gledati radove i vidim kako se Dimitri uskomesao i da je poatao mnogo nestrpljivi nego na pocetku.