Loš čovek

1 deo

NINA

Užurbanim koracima silazim niz stepenice jer čujem kucanje na vratima. Otvorim lagano vrata i iznenadim se videvši Milana i Milu sa balonima i njihovu majku kako drži tortu.

- ,,Ko to, blago nama, danas puni dvadeset i šest godina?" Upita s osmehom, pomerim se sa vrata kako bi svo troje mogli ući. Milan i Mila me grle dok Divna oostavlja tortu u kuhinju.

- ,,Srećan rođendan!" Suze mi se nakupe u očima. Nisam ovo očeivala, ja sam na sopstveni rođendan zaboravila. Mila me grli.

- Bez suza." Upozori me Mila, uzdahnem te obrišem iste.

- ,,Srećan rođendan Niksi." Kaže Divna kada zakoračimo u kuhinju. Nasmejem se u znak zahvalnosti.

- ,,Idi spremaj se." Kaže iz vedra neba, pogledam ga zbunjeno.

- ,,Gde idemo?" upitam gledajući ih kako se svo troje smeškaju, šta li u sada smislili.

- ,,Da proslavimo tvoj rođendan, blago nama." Krenem odmahivati glavom, nemam kome da ostavim Jakova. Ne mogu.

- ,,Ne, ljudi. Jakov gore spva, ne mogu ga ostaviti."

- ,,Pored mene žive, kako je on sam?" Kaže Divna, nema šanse. Žena ga uvek čuva, ima i ona svoj život. Ne pada mi na pamet da idem da se provodim, i nekoga da zamaram.

- ,,Hvala do neba, ali ne želim da te mučim. Stvarno."

- ,,Jednom će ti ta dobrota doći glave." prokomntariše ironično Mila, samo je pogledam.

- ,,Hvala vam svima, ali.." Divna me prekine.

- ,,Ni reči. Učini to svojoj teti." Pogledam je sa ljubavlju, znam da iskreno želi da idem. Kao i svi oni, ali mi je prosto žao da je zamaram. Sramota me je, koliko puta ga je čuvala dok sam ja na snimanju.

- ,,Dosta više" poviče Milan te doda ,,Idi se spremi." 

- ,,Nemoj nam srca jesti." Nasmejem se na ovo što je ona rekla, ja im ovo često govorim pa sada me malo imitira.

- ,,Hajde polako, kada se vratite da jedemo tortu sa Jakovom."

- ,,Moja mladost je prošla traumaticčo upravo zbog dobre Nine. Svi krademo trešnje od komšije a ona neće. Dok mi njoj objašnjavamo pojavi se čovek i zamalo da nas zapali." Obrati se bratu i majci, znam da ne misli ništa loše dok ovo govori. To je Mila, njeno drugo ime je piti krv ljudima na slamčicu. 

- ,, Vidiš, duguješ joj to." Kaže Divna sa osmehom, prđem im te se svi zajedno zaglimo. Moj život ne bi imao smisla bez njih.

Seli smo za šank našeg omiljenog bara, od srednje škole dolazimo ovde. Milan i Mila su blizanci, upisali su istu školu pa čak i fakultet. Ja nisam mogla da studiram zbog Jakova. Otac mi je davno umro, a majka se preudala nešto malo posle njegove smrti, tačnije kada je Jakov imao dve godine. Ja sam sa svojih osamnaest godina morala da se staram o njemu. Kasnije su ustanovili da ima tuberkulozu. Nisam mogla da studiram jer su nam novci bili potrebni za njegove lekove. Ja verujem da ću jednog dana naći način i skupiti dovoljno novca za Jakovovo lečenje u inostranstvu. Zato i radim dva posla, katkad me pozovu kada im je potreban radnik, za pranje sudova u restoranima. Danju sam zaštitno lice i moje slike su po gradi, a noću perem suđe. Koja ironija. Oboje su shvatili da sam se zamislila.

- ,,Šta ti je?" Obrati mi se Mila.

- ,,Zamislila sam se malo."

- ,,Ne slavi se rođendan svaki dan." Čim ovo Milan izgovori, ode po još jednu turu pića. Mila i ja još uvek nismo popile ni ovo, alkohol je njegov porok. Često se opija i svima nam srca jede.

- ,,Koje mu je ovo piće?" Došapnem Mili.

- ,,Ne znam, prestala sam da brojim posle trećeg."

- ,,On ne može voziti, znaš li to?"

- ,,Znam Niksi, pozvaćemo taksi. Auto će uzeti sutra." Obe ućutimo kada se vrati.

- ,,Pa kako je na poslu?" Upita me Milan, a Mila se nadoveže.

- ,,Kakvi su šefovi?" Zakikpćem se.

- ,,Ima ih pet. Kineti su to." Oboje me gledaju u čudu. Mila radi sa bogatim ljudima, njima je i dvoje dece previše. Zato se oboje čude kada čuju da je ovih petoro.

- ,,Ozbiljno?" 

- ,,Ma ne Mila ,ali brate petorica ih je. Kao kinezi covece." kažrm ozbiljno. Inače su sva petorica kao neki stranci u firmi, a ne kao rođena braća. Često se svađaju.

- ,,Sledeće godine Mila će biti Miss Srbije." Kaže ponosno Mila

- ,,Može, ako smršaš  nekih petnaest kilograma." kaže sarkastično Milan. Nasmejem se. Vole se više od svega, a ceo život međusobno peckaju.

- ,,Ovo nije brat, ovo je dušmanin." izgovori Mila te se zagleda u nešto ,,Želim ga." izgovori tiho te Milan i ja pogledamo u muškarca koji silazi niz drvene stepenice ovog bara. Nisam znala da se može ići gore. Ali kada imaš prezime Aleksić, sve može.

- ,,Bolje nemoj." kažem više za sebe.

- ,,Idemo." izgovoriu iz vedra neba Mila te me povuče da ustanem. Ustali smo svo troje i u sledećem trenutku sam umalo pala na najarogantniju osobu iz firme. Prolazila sam pored stepnica, on nije gledao kuda ide i zamalo sam pala.

- ,,Pazi malo!" kažem drsko.

- ,,Ja?" upita drsko te doda ,,Bolje gledaj kuda ideš barbiko." kaže bahato, Mila i Milan pokušavaju da me zaustave, da se smirim.

- ,,Ma nemoj." kažem ionično, spremala sam se reći mu svašta ali me je prekinuo.

- ,,Barbiko, koliko novca da ti dam da ćutiš?" kaže vadeći novčanik.

- ,,Ukoliko imaš novac ne znači da će svi da rade ono što želiš i da si u pravu!" vikala sam.

- Nasmeje mi se u facu i kaže ,,Stvarno to misliš?" stavi naočare te doda ,,Razmisli još jednom. I pazi da ne padneš sledeći put." Kaže sa osmehom te izađe iz restorana. Ja sam samo gledala tako za njim, toliko ga mrzim. Samo ide po firmi i viče na ljude. Misli da je neki Bog. 

- ,,Moram dodati da te Lea malo gurnula." okrenem se ka njima. Nemoguće, osetila bih.

- ,,Jebeno moraš da kažeš!" pobuni se.

- ,,Bože Lea.." kažem tiho. I dalje je odvratan za mene, ali se kajem ukoliko nije kriv.

- ,,Ćuti bitno je da si ti njega izgrdila, ko je kriv nema veze."