Loš čovek

5 deo

Sledeći dan

PAVLE

G

ledao sam izveštaje od prošle godine celu noć i jedva gledao na oči. Sve je tako čudno, budžet nam se smanjuje a nigde podataka gde novac odlazi u tolikoj količini. Mateja, jedan od najboljih prijatelja, ulazi u moju kancelariju. Samo hoda levo desno, nešto mi ima reći i siguran sam da mi se to neće dopasti.

- ,,Dobro!" povičem te dodam ,,Kaži, šta god da je." Mateja sedne preko puta mene, gledajući u pod.

- ,,Ne znam kako ovo da ti kažem. Poludećeš." prevrnem očima.

- ,,Kaži." Taman što se smilovao otvoriti usta, i pretpostavljam reći to šta ima, Ognjen i moj otac su ušli. Mateja je ustao, a Ognjen seo na njegovo mesto.

- ,,Tata, jel znaš da Pavlova devojka radi ovde? Zove se Nina." obrati se Antoniju, a ja iskolačim oči na na njega. Šta priča on?

- ,,Ozbiljno?" Mateja je još više zbunjen, ona zna sve u vezi mene.

- ,,Da, radi.." Odmah se setim one devojke.

- ,,Želimo je upozntati večeras." Saopšti to i izađe, a Ognjen kao kerić odmah izađe za njim. Nisam stigao ništa reći. Čim obojica izađu, Mateja me krene gledati bez prestanka.

- ,,Nije to što misliš. Želim da mi saznaš sve o toj Nini." kažem ironično njeno ime.

- ,,Pobogu, šta si to isplanirao?" upita zaprepašćeno.

- ,,Ništa me ne pitaj." pogledam u sat ,,Nema šanse da večeras ona dođe kod nas. Nešto moram smisliti." kažem više za sebe.

- ,,Zašto bi ona učinila to što želiš?"

- ,,Neće učiniti, nas dvoje imamo nekoliko rasprava." Mateja se zakikoće.

- ,,Ti si lud."

- ,,Dođi večeras kod nas."

- ,,Nećeš me prestaviti kao svoju devojku, odmah da ti kažem." zapreti mi, a aj prevrnem očima. 

- ,,Ne gubi se. Večeras ćeš mi doneti informacije o njoj."

- ,,Pred tvojima ću pričati o njoj?" 

- ,,Da, sigurno." odgovorim sarkatično.

- ,,Ne brini, zezam se." kaže ozbiljno te nastavi ,,Ne ide mi se. Nerviraju me tvoje snajke. Pogotovo Anita, kada god ej vidim odmah se setim onih njenih grudi u čipkastom brusu. Eh, bilo je to dobro vreme." kaže zamišljeno, ja salušam i ne verujem šta čujem. 

- ,,Vidim ja da bi ti moju snajku.."

- ,,Iskreno ne bih. Gadi mi se sada. Ali i dalje čuvam one njene slike, mogu ti poslati.." odmah ga prekinem.

- ,,Ludiš Mateja, ali iskreno. Pričaš mi o Anitinim sisama, ona je čoveče žena mog brata." kažem na rubu toga da popizdim.

- ,,Ja mislim da ti više poštuješ, ne znam ni ja koga, nego nju."

- ,,Svakako me ne zanima.Kada bi se razveli bilo bi dobro." kažem iskreno.

-,,Ajmo u crkvu da se molimo."

- ,,Tebi je danas baš do zajebavanja? Uradi mi ono sto sam ti rekao. Nemoj mi pričati o svojoj pustoj mladosti i Aniti." Uzeo je telefon i nešto kuckao.

- ,,E moj brate, ona mi je mladost uništila." Da ga neko čuje, pomislio bi da ona sa njim ima petoro dece, a ne kao da su imali neku kratku aferu pre ko zna koliko godina.

- ,,Pa što si joj dopustio.. Ko ti kriv." nastavim gledajući u one silne papire.

- ,,Izasla mi slika ove Nine.." okrene mi telefon te doda ,,Dobra je."

- ,,Ajde što sam sebi upropastio život lažnom devojkom, izgleda da ću i njoj."

- ,,Ti hoćeš da ja poludim?" kaže glasno ,,Moj mozak ne može da isprati tvoj urbani zivot.. Ti jedan dan udariš brata, jedan dan imaš lažnu vezu ne kontam apsolutno ništa."

"Mislio sam da si navikao na mene."

-,,Vala i ja sada vidim da nisam."

- ,,Hajde idi, imam posla." Izvadim još papira iz jednog dela stola, Mateja ustane i izađe. Posle par minuta me pozove na telefon.

- ,,Poželeo sam da izađemo malo. Zaboravih da kažem malo pre."

- ,,Jel si ti peder?"

- ,,Pa nisam. .Ali mi smo prijatelji. Želim da pricamo o prijateljstvu dogogodišnjem. Da mi kažeš šta te muci. Znaš da sam ja uvek tu za tebe." pričao je umiljato, namerno je to radio da bi me nevirao. Obožavao je to da radi.

- ,,Ne seri, molim te." kažem te prekinem, međitom on me ponovo nazove. Oteraću ga u tri pičke materine, osećam to.

- ,,Nisi mi rekao ćao Pavle. Naljutiću se." čujem ga kako se ida od smeha.

- ,,Ti mene zajebavaš?" Prekinem po drugi put i smanim zvuk na telefonu, kada na ekranu vidim da me ponovo zove, javim s eiznervirano.

- ,,Maši mi barem."

- ,,Mahaću ti na četrdeset dana, Mateja, samo me još jednom pozovi." izderem se na njega.

- ,,Aha, a šta cemo sa tim da ćeš u zatvor posle.." pita ironično, koji ludak.

- ,,Volim onaj izraz Ja cu iz zatvora izaći, al ti iz groba nikad." Kažem ozbiljno, Mateja prekine sam i posalje poruku Šalio sam se. Koja budala, morao sam se nasmejati.