Loš čovek

4 deo

PAVLE

Čim uđem u kuću, Ognjen stane ispred mene. Vidno je raspoložen, pitam se šta li se desilo? 

- ,,Čeka te tata." Zbuni me ovo, generalno je kasno. Ne znam šta želi, ali krenem za Ognjeom u očevu radnu sobu.

- ,,Zvao si me?" kažem kada uđemo, izgledao je čudno.

- ,,Sedi, rekao mi je Ognjen sve." pogledam u Ognjena te sednem. Ognjen se samo nasmeje, a Antonije nastavi ,,O kakvoj devojci je rec? Sa kim si bio?"

- ,,O čemu pricaš?"

- ,,Sve sam mu rekao, brate." O čemu priča ovaj Ognjen? I dalje sam zbunjen.

- ,,Ognjen kaže da ona tvrdi da je dete tvoje. Da li je to moguće?" Krenuo sam se smejati od muke. Moj otac je izgledao ozbiljno i to me je izluđivalo, pa kada sam ja radio takve stvari. Želim da što pre završimo ovaj razgovor i da svašta kažem Ognjenu.

- ,,To nije istina. Uostalom, ja imam devojku." kažem prvo što mi padne na pamet, u inat Ognjenu.

- ,,Zaista?" Moj otac je bio zbunjen.

- ,,Da, već neko vreme." kažem gledajući u Ognjena.

- ,,Vidi da je što pre upoznamo. Ne želim ovakve gluposti više." Čim je to rekao, otac je sišao dole na večeru. Ognjen je planirao poći za njim, ali sm ga ja uhvatio za vrat i prislonio uz sto.

- ,,Mrzim spletke. Šta ti umišljaš bre?"

- ,,Šta ćeš uraditi svom bratu, ha" bio je ironičan, a ja sam ga pustio.

- ,,Igraj se još jednom sa mnom, pa ćeš saznati."

- ,,Morao sam covece. Vidi tema je zatvorena. Ne zelim da budem otac, možda cak i nisam ja otac tog deteta. Ne želim ni biti svakako." popizdim u ovom trenutku.

- ,,Jednom u zivotu dođavola, prihvati grešku i prihvati to šta si napravio."

- ,,A što me nisi oncikario ocu?"

- ,,Nisam želeo da covek doživi infrakt."

- ,,Od kad se ti brineš ko ce živeti, a ko umreti?"

- ,,Pa ako on umre, najveći deo u firmi pripada najstarijem." Nasmejem se, ponekad se sam sebi čudim kako slažem za neke stvari. Krenuo sa otvarati vrata.

- ,,Bojiš se izgubiti deo u firmi, ha.. Dokle si stigao Pavle."On zaista misli da je sve u novcu.

- ,,Obožavam kada me poistovetuješ sa sobom."

Za večerom sam sve vreme ćutao, nisam ni bio nešto gladan. Samo sam razmišljao kako da vratim Ognjenu za ono što mi je uradio.

- ,,I Pavle kada ćeš nas upoznati sa devojkom?" prekine me iz razmišljanja otac. 

- ,,Pavle, imaš devojku?" kaže začuđeno Anita, sestra od mog brata Stefana. Žena koja je bila erotski model, radila u striptiz klubu prosipa i glumi kao da je neki viši nivo. Da se nije udala za Miloša, bila bi niko i ništa. 

- ,,Da, imam:" Nemajući kud kažem da ima. Gde sada da kazem da sam lagao. A planirao sam da kažem ocu da je više nemam, kao raskinuli smo.

- ,,I čime se bavi?" Upita me Anđela nju još više ne podnosim, bila je Lazarevova žena, pogledam u celu svoju porodicu. Svi očekuju odgovor, šta da kažem sada? Šta da slažem? Da kažem da je advokat? Gde da nađem advokata. Da kažem da je učiteljica, gde da nađem ja učiteljicu.

- ,,Model je." lupim jer danas sam imao one konflikte sa onim modelom.

- ,,Oo brate, da je delimo?" Prekoran pogled mog oca je bio dovoljan da zaćuti.

- ,,Ko bi rekao.." prokomentariše ironično Stefan.

- ,,Koliko je to ozbiljno?" uključi se moja majka.

- ,,Prilično." odgovorim kratko.

- ,,Drago mi je Pavle, puno sreće." Kaže Vanja, jedina normalna snajka za mene. Ona je žena od najstarijeg, Miloša.

- ,,Oh Boze. Na sta smo spali, da jednog Aleksića ženimo nekim jeftinim modelom." Kaže Anita, nasmejem se sarkastično.

- ,,Pa ako smo mogli pre par godina da oženimo jednog Aleksica sa tobom što ne bismo mogli i sada?" slegnem ramenima i dodam ,,I da, nemoj moju devojku da mešaš sa sobom. Ne reklamira ona donji veš.."

Moj otac je lupio rukom od sto, Stefan me je pogledao popreko. Činjenica je da sam bio u pravu i da su baš svi za ovim stolom to  znali.