°Estranged°

2. glava

Trebalo mi je par sekundi da dođem sebi.
-Da li bi se mogao udostojiti da me barem obavestiš sledeći put kad budeš odlučio da me tek tako samo teleportuješ ovde!?-
Ispred mene stajao je Leonard Mekdauel.
Leonard je bio običan mladić u kasnim dvadesetim godinama, antipatičnog izgleda i stava.
Leonard je bio običan seronja.
-Dobro znaš da ovo nije nikakvo teleportovanje već vraćanje u prošlost.- Rekao je kroz klinački kez i na način koji bi trebao biti simpatičan i smešan.
Isti taj kez ispario je nakon što je video u kakvom sam stanju.
-Džone zaboga... Šta ti se desilo sa licem? Krvariš...-
-Ja sam nestao sa jednog mesta i pojavio se na drugom. To je teleportovanje. Bez obzira da li je u prošlosti, budućnosti ili sadašnjosti, to je jebeno teleportovanje. Okej?-
Nastavio sam da pričam vidno iznerviran neobazirući se na njegovu zabrinutost.
Na trenutak sam zastao i duboko udahnuo sa željom da se barem malo smirim.
-Slušaj, samo...samo prekini to da radiš. Važi? Obavesti me kao što si to pre činio i kao što to sa ostalima činiš. Imam svoju privatnost. Dođavola možda sledeći put kad budeš odlučio da me tek tako dovučeš ovamo budem bezbrižno sedeo na wc šolji, spuštenih pantalona čitajući novine. Da li stvarno želiš da zatekneš taj prizor!?-
Zaustio sam da kažem još nešto, da dozvolim da se potoci uvreda sliju niz moja usta pravo na njega, ali sam video da se oseća dovoljno loše zbog onoga što sam već rekao te ostavio sve to za sebe.
Obično ne bih to radio i govorio bih sve što bi mi palo na pamet bez obzira da li će to nešto povrediti nekoga ili ne.
Primetio sam koliko mu je bilo neprijatno i koliko je bio nervozan.
A znam i zašto.
Leonard već dugo krije tajnu po pitanju svoje seksualne opredeljenosti kao i to da gaji simpatije prema meni.
'Odvratno.' Rekao bi u sebi svaki put kad bi, pa makar i ovlaš, pomislio na to.
On je naravno mislio da niko ne zna za to iako su svi još odavno provalili.
Skrivao je to zato što se plašio mišljenja drugih.
Jer je bio isuviše mlad i glup da se nosi sa kritikama društva koje će uvek bez obzira na sve naći nekakvu zamerku.
-Okej, neću to više da radim, razumem da ti smeta, to je samo neka glupa šala.-
Rekao je postiđeno prenuvši me iz misli tako.
-Nisi mi odgovorio na pitanje. Šta ti se to dođavola dogodilo.-
...
-Kako ide pisanje knjige?-
-Molim?-
-Pitala sam kako ide pisanje knjige. Čula sam dosta o tebi. Ti si pisac zar ne?-
Odgovorila je mlada bolničarka dok mi je vezivala zavoj na ramenu.
Bili smo u ordinaciji koja se nalazila u okviru ove naše nazovi 'firme'.
-Oh to... Da, ide odlično.-
To zapravo uopšte nije bila istina.
Da sam rekao istinu, tačnije to da mi ide odvratno morao bih da objašnjavam zašto a ja stvarno nisam bio voljan da nastavim razgovor.
-Drago mi je da to čujem. Kada budeš završio to što imaš obavezno dođi ovde da ti zamenim zavoje i još jednom pregledam. Baš si se gadno povredio.-
-Da, hoću naravno.-
Rekao sam a potom iz ordinacije zatvarajući vrata za sobom.
Još jedna laž.
-Čim budem 'završio sa tim što imam' idem pravo kući.-
Promrmljao sam sebi u bradu i brzim koracima se uputio duž hodnika ka glavnoj prostoriji.
S obzirom da su me dovukli ovamo dok sam još bio u pidžami morao sam da uzmem stvari koje mi je Džek, direktor bloka A, pozajmio.
Bile su užasne i povrh svega par brojeva veće.
'Izgledam kao Čubaka u poslovnom odelu.'
Zastao sam.
Udahnuo sam par puta a onda otvorio vrata sobe za sećanja.
...
Ulaskom u glavnu sobu moja sećanja naviru kao i svaki put kad bih zakoračio u istu.
Daleko u prošlost, na dan kad sam prvi put saznao za ovo.
Na dan kada je sve počelo.
19.2.2014.
-Mi ovde tražimo posebne ljude. Drugačije.
Pisce, slikare, pesnike...
Jednom rečju umetnike.
Ljude koji umeju da svoj mozak koriste na drugačiji način.-
Govorio je Leonard tokom našeg prvog sustreta pre svega šest godina.
Tada je bio još uvek dete. Balavi tinejdžer sa licem istačkanim bubuljicama.
Prerano bačen u očeve poslove.
-Cela ova građevina u kojoj se nalazimo jeste jedan veliki vremeplov. Pomoću nje možemo putovati hiljadama godina u nazad a možemo i samo jedan sekund.
Trenutno se nalazimo na 10 minuta od sadašnjosti kakvu poznajemo.-
U to vreme sam bio jako zbunjen i glup.
U to vreme mi je trebao novac, i to mnogo novca.
Moja majka morala je ići na rizičnu i skupu operaciju.
Nažalost nije preživela.
-Ja...ja, plašim se da ne razumem o čemu se ovde radi...-
-Mi menjamo prošlost Džone. Za dobrobit sadašnjosti. Sprečavamo i menjamo stvari koje su se dogodile i tako štitimo i poboljšavamo vreme u kojem sad živimo.
Uklanjamo smetnje koje loše utiču na savremenog čoveka a koje su se dogodile u prošlosti.-
-A koja je moja uloga u svemu tome?-
-Ti treba da stvaraš lažna sećanja.-
...