Neočekivani susret.

II deo.

"Izvini"-stidljivo je rekla Hanna.

"Gledaj gde ideš!!!"-besno joj je odgovorio.Ovo nije očekivala.Uvek joj se činio boljim od drugih.Ustala je ukopana dok ju je Lucy tešila"Hej,nije on jedini na svetu,naćićeš boljeg".Te noći je sklupčana u svom krevetu plakala zbog njega.

Sutradan kada se probudila činilo joj se da je još umornija nego sinoć.Oči su joj bile crvene,lice joj se nadulo,a izrazito ljubičasti podočnjaci otkrivali su njenu prethodnu besanu noć.Ali odlučila je.Neće više pokušavati da mu se svidi.Toliko dugo je on za nju bio jedini,da nije ni primećivala druge.A ne bi se moglo reći da ih nije bilo.Toliko njih je u proteklih godinu pokušavalo da je zadivi i na bilo koji način navede da ide sa njim na sastanak,ali ona ih je odlučno odbijala.Kažu da je najbolnija vrsta ljubavi ona neuzvraćena,ona nas polako,ali sigurno izjeda iznutra dok ne ostanu samo tuga i bol.Ali više ne.Odlučila je da ode na žurku i da zaboravi ba sve i samo se zabavlja.Zato se tog dana nakon škole uputila sa Lucy do obližnjeg tržnog centra u potrazi za adekvatnom haljinom za tu priliku.Dok je njena drugarica bila sklona malo smelijim kombinacijama,Hanna je uvek bila umerena,neki bi rekli čak i previše dosadna za svoje godine.Ušle su u jednu radnju i pošle u potragu za haljinama.Lucy je izabrala crvenu haljinu koja je istakla njenu bledu kožu,a Hanna je prvo krenula za haljinom boje kajisije,ali uz nagovor Lucy odlučila se za crnu haljinu koja istakla njene obline.Zadovoljne nakon kupovine uputile su se ka Hanninoj kući pričajući o planovima za sutrašnji dan.

Tog jutra,Hannase probudila sa osmehom na licu,srećna zbog činjenice da je ostalo još samo par sati do žurke koju je toliko željno iščekivala.Veći deo dana je protekao uobičajeno,a tenzija zbog žurke postepeno je rasla.Hanna i njena drugarica su se sminkale i neobavezno čavrljale kada je Ani zazvonio telefon.

-"Ljubavi ja,sam,samo sam želeo da ti kažem da shvatam zašto si ono uradila,i da sam spreman da ti oprostim,nadam se da ću te videti večeras"-rekao je momak

-"Mislim da si pogrešio broj" -odgovori zbunjeno Hanna.

-"Jenna,da li....?" -ali prekasno,Hanna je već spustila slušalicu.

"Ko je to bio?"-upita Lucy.

-"Neko je verovatno.pogrešio broj"-rece Hanna.

Sat vremena kasnije bile su ispred najveće kuće u njihovom predgrađu,spremene za provog,i ne pomišljajući da će sudbina uskoro umešati svoje prste.